Jabuka je stranooplodna voćna vrsta, pa se u zasadu jabuke mora kombinovati više sorti od kojih će jedna biti osnovna, a obično još dve oprašivači. U praksi se pokazalo kao najbolja kombinacija gde je osnovna sorta zastupljena sa šest redova, a sorte  oprašivači sa po dva reda. Ovako kombinovanje sorti u  visokointenzivnim zasadima sa  ekskluzivnim sortama (klub sorte) se pokazalo kao dosta komplikovano, jer sorte oprašivači zauzimaju puno mesta u zasadu, pa se tražilo neko bolje rešenje.

Voćarska nauka je odgovor pronašla u samoj prirodi koristeći divlju jabuku kao univerzalni oprašivač. Ovakvo rešenje omogućava  podizanje monosortnih zasada, što je nekada bilo nezamislivo i izbegava se gajenje sorti lošijeg kvaliteta, ali dobrih oprašivača.

Ukrasne forme divljih jabuka daju velike količine polena, a karaktaristika im je da cvetove daju na rodnim i na jednogodišnjim grančicama. Ove jabuke dosta dugo cvetaju, pa je preklapanje sa cvetanjem glavne sorte unpotpunosti. Radi produžavanja vremena
cvetanja divljih jabuka preporučuje se sadnja dve ili tri različite forme koje se po vremenu cvetanja vrlo malo
razlikuju. Stabla divljih jabuka kaleme se na patuljaste podloge, a orezuju se tako da svojim rastom ne ometaju glavnu sortu.
Raspored stabala divljih jabuka u zasadu je sledeći: svako treće stablo u svakom trećem redu je divlja jabuka, pa je svako stablo gajene sorte veoma blizu oprašivača. Treba još i napomenuti da je polen divljih jabuka veoma vitalan što se direktno odražava na procenat zametnutih plodova glavne sorte.