Da li i koliko pesticidi utiču na hranu koju jedemo?

Ilustracija: voće, foto: pixabay
Ilustracija: voće, foto: pixabay

Poslednjih godina u Srbiji se vode razne polemike o upotrebi i štetnosti peticida, koji su postali „dežurni krivci“ za mnoge navodne bolesti, od kancera do neplodnosti muškaraca i degenerativnih bolesti. Razne hemikalije koje se koriste u zaštiti voća i povrća od korovskih biljaka, insekata ili drugih štetočina su, tvrde stručnjaci,  neophodne, jer bi u suprotnom proizvodnja hrane bila za trećinu manja.

Da li su i koliko pesticidi zaista štetni za ljudsko zdravlje,  zavisi od toga koga pitate. Jedni tvrde da je upotreba pesticida u Srbiji dostigla zabrinjavajući nivo i da se nedovoljno kontroliše, dok drugi kažu da je sve uredno ispitano i da nema opasnosti po zdravlje ljudi. Gde je istina?

 

Od antičkih vremena do danas

Malo je poznato da se određene supstance za zaštitu biljaka koriste od antičkih vremena. Brojni zapisi svedoče da je za tretiranje  štetočina u to vreme korišćen duvan!

U 19. veku dolazi do prvih pokušaja proizvodnje sredstava kojima bi se zaštitili usevi. Tada su se koristili piretrin, nikotin, rotenoidi, kao i petrolej, arsenovi preparati i cijanovodonična kiselina. U Nemačkoj je 1892. godine protiv omorikinog prelca upotrebljen prvi organski insekticid – antinonin. Međutim, zbog velike toksičnosti nije dugo bio u upotrebi.

Švajcaraski naučnik Pol Miler, inače dobitnik Nobelove nagrade za medicinu,  otkrio je tridesetih godina prošlog veka  DDT,  koji se u početku koristio za ubijanje insekata koji šire malariju. Međutim, DDT masovno počinje da se koristi od 1943. godine kao prvi pesticid. Ali, sedamdesetih godina njegova upotreba je zabranjena u razvijenim zemljama, jer je otkriveno da se ovo jedinjenje sporo i teško razgrađuje, pa se nakuplja u životnoj sredini i utiče na ekosistem i zdravlje čoveka.

Stručnjaci tvrde da nije sporna upotreba pesticida, već kako i koliko se koriste, a za to su odgovorni proizvođači hrane. U Americi, recimo, upotreba pesticida je regulisana strogim zakonima koji se još strože sporovode, a prekršioci kažnjavaju.  A, kakva je situacija u Srbiji?

Šta kaže zakon?

U Srbiji je ova oblast regulisana Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja,  kojim se uređuje registracija, promet, uvoz i primena sredstava za zaštitu bilja,  gde spadaju i pesticidi. Međutim, potpuno je drugo pitanje koliko se ovaj zakon poštuje.

Kako tvrde pojedini domaći mediji Srbija je vodeća evropska zemlja po potrošnji pesticida. Da stvar bude gora,  čak 70 odsto poljoprivrednih proizvoda u našoj zemlji se tretira nedovoljno ispitanim preparatima.

Ako ste mislili da je situacija u Evrope bolja, prevarili ste se. Naime, istraživanje Evropske agencije za bezbednost hrane koje je sprovedeno u 27 zemalja EU,  pokazalo je da je u 1,6 odsto ukupnog broja uzoraka pronađeno više od maksimalno dozvoljene koncentracije ostataka pesticida. Na prvom mestu su se našle žitarice i to ovas, dok je na drugom mestu zelena salata sa 3,4 odsto uzoraka koji su premašili dozvoljenu granicu.

Prema gruboj podeli pesticidi se dele na dve vrste – one koje biljka apsorbuje pa su otporni na spiranje kiše, ali se do berbe potpuno razgrađuju. Drugi su kontaktni i ostaju isključivo na površini voća i povrća. Kontaktni pesticidi najčešće imaju kratku karencu odnosno,  vreme od poslednjeg prskanja do branja.

Kako objašnjavaju stručnjaci sa katedre za pesticide Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu,  ako se koriste registovani preparati i poštuje vreme prskanja opasnosti od trovanja nema, jer se ti ostaci  razgrade,  dok voće i povrće stigne do potrošača. Maksimalne dozvoljene količine zavise od biljke koja se tretira, i ukoliko se koriste u skladu sa preporukama proizvođača, u određeno vreme i određenim količinama, nivo ostataka je uvek ispod maksimalno dozvoljenih količina. Problem jesu nesavesni proizvođači koji koriste veće količine od propisanih,  i ne poštuju preporuke vezane za broj tretiranja.

U Ministarstvu poljoprivrede kažu da inspekcije redovno kontrolišu voće i povrće,  kako ono koje se proizvodi u Srbiji, tako i ono iz uvoza,  koje prolazi provere i mora da odgovara srpskim propisima po pitanju bezbednosti hrane.

Gde ima najviše ostataka pesticida?

Prema dosadašnjim istraživanjima i proverama najviše ostataka pesticida zadržava se u jabukama, jagodama, malinama, dok se u povrću, osim zelene salate i paradajza, retko kada zadržava. Na posebno „lošem glasu“ je zelena salata i ne bez razloga. Naime, u pitanju je povrće koje je neophodno više puta tretirati, pogotovo u staklenicima, a gotovo sva salata koja se prodaje kod nas stiže iz proizvodnje u zatvorenom prostoru.

Ilustracija: pesticidi, foto: http://www.marylandgolfbmp.org
Ilustracija: pesticidi, foto: http://www.marylandgolfbmp.org

Pesticidi mogu da utiču na zdravlje ljudi, ali to se prvenstveno odnosi na lica koja su u svakodnevnom kontaku sa ovim hemikalijama, dok je kod običnih ljudi teško utvrditi povezanost pesticida sa ozbiljnim bolestima kao što je kancer, čiji se tačan uzrok zapravo ne zna i najčešće se javlja usled više faktora rizika.

U nastojanju da se zaštiti životna okolina i naravno čovek, poslednjih godina se radi na smanjenju upotrebe pesticida u mnogim zemljama sveta. Isprobavaju se razne alternativne i manje škodljive metode za zaštitu bilja umesto pesticida, ali i korišćenje drugih biljaka kao što su nana, bosiljak i duvan u ovu svrhu. Kada je u pitanju dodatna prehrana biljaka preporučuje se  kopriva koja može biti efikasna i protiv insekata. Kopriva se potopi u vodi, a potom pomeša sa belim lukom. Na ovaj način dobija se prirodni pesticid mnogo zdraviji i po okolinu i čoveka od bilo koje vrste hemije.

Da li je pranje dovoljno?

 Poslednjih godina putem medija ljudi čitaju savete, kako da se zaštite od ostataka pesticida na voću i povrću. Tako se „preporučuje“ da se voće i povrće pere u ratvoru sode bikarbone ili jabukovog sirćeta. Međutim stručnjaci kažu da je dovoljno oprati voće pod jakim mlazom vode. Možda se ne mogu ukloniti u potpunosti, ali svakako do granica bezbednih za ljudsku upotrebu. To se odnosi čak i na zelenu salatu uz preporuku da se pere list po list. Pranje pomaže samo u slučaju da su korišćeni kontaktni pesticidi koji se zadržavaju na kori voća, odnosno lišću povrća koje se koristi. Pranje voća i povrća pre upotrebe je nepohodno ne samo zbog pesticida, već i zbog bakterija, klica i drugih prirodnih kontaminenata.

Kod južnog voća kao što su banane, limun ili pomorandže neophodno je odstraniti koru jer je ovo voće, osim pesticidima tokom rasta, tretirano i raznim sredstvima protov truleži.

A, ako baš želite da bude u potpunosti budete sigurni i da izbegnete prskano voće i povrća, e onda birajte manje, kvrgave plodove „načete“ crvima, jer crv neće u prskano voće.

 

Povezano