Ukoliko je silirana masa loše spremljena ili zagađena većom količinom zemlje, onda se može očekivati  da se u gornjim ivičnim slojevima javi  uzročnik opasne bolesti listerioze. Njen uzročnik je bakterija Listeria monocytogenes, a predstavlja bolest iz grupe zoonoza i može se prenositi u oba smera, tačnije sa životinje na čoveka i obrnuto.

Listerioza je zarazna bolest brojnih vrsta životinja i čoveka. Od ove bolesti obolevaju svi preživari, a najčešće ovce a od drugih životinjskih vrsta konji i svinje. Nastanku bolesti pogoduje loša ishrana, prenatrpavanje, visok graviditet i porođaj, a odavno je poznato da je najvažniji rizični faktor ishrana silažom. Naime, uzročnik ove zarazne bolesti se razmnožava u silaži čiji PH ide prema baznom statusu.

Epidemija nastaje kada kliconoše a to su ptice i insekti koji sisaju krv. Obolele životinje se najpre izdvajaju iz stada, pogrbljene su i lako padaju. Neke su pospane, drže glavu prema trbuhu, kreću se ukrug i uginu za nekoliko dana. Slično je i kod koza. Pobačaji kod ovaca i koza su česti, kod svinja retki, a kod goveda sporadično.

Simptomi bolesti su paraliza nerva lica, ušiju i gornjeg dela njuške, nekontrolisani hod, pojačano lučenje pljuvačke, otežano gutanje zbog čega se često zamenjuje sa besnilom, abortusi između 4. i 7. meseca, prevremeni porođaji, mastitisi i uginuća ploda. Obolela goveda usporeno žvaću, kreću se ukrug, i to na onu stranu na koju je glava zaokrenuta, često padaju, leže, ne mogu da ustanu ali pokreću nogama. Bolest obično traje do dve sedmice i završava uginućem. U stadu može pobaciti i do 50% plotkinja. Listerije su veoma otporne, pri povoljnim uslovima preživljavaju i do 2 godine. Izlučuju se mlekom ili mokraćom i preko 365 dana. Konzumiranjem inficiranog mleka može da oboli i čovek. Meso zaklanih  obolelih životinja nije za ljudsku upotrebu. Uzročnik je osetljiv na antibiotike pa se terapija sastoji u višestrukom davanju visokih doza antibiotika ali neki ih preporučuju i u preventivne svrhe kod intenzivno držanih životinja.

Profilaksa se sastoji u pravilnoj i blagovremenoj pripremi silaže, izbegavanju davanje hrane zaprljane zemljom, prokisle i nedovoljno „sazrele“ silaže. Preporučuje se postepeni prelaz na silažu a ako se pokaže da je ona izvor infekcije onda je treba smanjiti ili prestati sa davanjem. Od ove infekcije mogu se zaraziti i ljudi ukoliko konzumiraju sirovo mleko ovaca i koza koje se hrane silažom, a veterinari tokom pomaganja ovcama ili kozama pri porođaju ili pobačaju. Infekcija kod ljudi se manifestuje upalom kože i upalom na očima.

Za prevenciju listerioze kod ljudi potrebno je sprečiti mogućnost da dođe do kontaminacije hrane tokom proizvodnje i obrade. Trudnice i osobe sa oslabljenim imunitetom treba da izbegavaju konzumiranje nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda koji su pripremljeni od njega, kao i svih vrsta gotove hrane koja se ne zagreva pred upotrebu. Potrebno je i dobro podgrejati i sve vrste mesnih proizvoda, pogotovu prerađevina kao što su viršle i kobasice. Bilo kakvi ostaci mesnih proizvoda koji se čuvaju u frižideru bi trebalo da se dobro zagreju a sirovo povrće pred upotrebu treba dobro oprati.