Tvrdo presovani briket od suncokretove ljuske može se iskoristiti za zagrevanje objekata. Prednosti ovakvog načina zagrevanja je odsustvo štetnih gasova pri sagorevanju-do 100 puta manje nego kod sagorevanja uglja (eko gorivo), veoma mala količina lebdećeg pepela, mala količina ostataka posle sagorevanja, nema pripreme pre upotrebe (cepanja, sečenja, prašine, dodatnog alata), brzo oslobađanje toplotne energije (postiže se mnogo brže željena temperatura u odnosu na ostala čvrsta goriva). Briketi od suncoretove ljuske mogu da posluže za roštilj (briket prvo treba da se užari i posipi i onda ga koristiti za roštilj). Najveća prednost briketa od suncokreta je ušteda novca jer jedna tona briketa može da zameni 4-5 m3 tvrdog drveta, 500-600 litara lož-ulja, 500-600 m3 gasa ili jednu tonu kvalitetnog uglja. Ljuske se koriste i za dobijanje stočnog kvasca, a pepeo se vraća na njive kao mineralno hranivo bogato kalijumom.
Za ishranu domaćih životinja se pored uljanih sačmi i pogača, koriste i žetveni ostaci. Najveću hranljivu vrednost imaju glavice koje čine 20 % ukupne biomase nadzemnog dela suncokreta. Njena hranljiva vrednost je pre svega u ugljenim hidratima (oko 60%), 5-10% ukupnih proteina i oko 3% ulja. Mogu se koristiti za ishranu domaćih životinja preživara kao cele ili kada se samelju i pomešaju sa drugom voluminoznom hranom. Sorte kraćeg vegetacionog perioda mogu se gajiti kao naknadni usevi ili kao postrni usevi radi vegetativne mase. Ovako dobijena voluminozna hrana, zajedno sa biomasom žita pogodna je za dobijanje kvalitetne silaže. Ako želimo kvalitetniju biomasu za silažu, gajićemo hibride dobijene ukrštanjem suncokreta i čičoke. Ovim ukrštanjem dobijamo veći prinos, veće učešće lista i dobijanje dva otkosa godišnje jer se kosidbom na visini od 10 cm biljke brzo regenerišu. Osim toga, do zime se u zemljištu stvori velika količina krtola koje su po svojoj hranljivoj vrednosti veoma slične krompiru i kao takve pogodne su za ishranu domaćih životinja u svežem stanju
