Osnovni ciljevi rezidbe su:
•Obrazovanje osnovnog oblika stable u mladim vinogradima
•Održavanje obrazovanog stabla u dugom periodu rodnosti čokota, kako bi svi njegovi delovi bili zdravi, a svi organi loze pravilno raspoređeni u prostoru
•Normiranje broja okaca, lastara i grozdova na čokotu
•Regulisanje rastenja i rodnosti, uspostavljanje i održavanje pravilnog odnosa između vegetativnog razvoja i visine prinosa
•Regulisanje kvaliteta grožđa, uspostavljanje pravilnog odnosa između visine prinosa, zrelosti i kvaliteta grožđa
•Regenerisanje starih i deformisanih stabala u cilju podmlađivanja čokota
•Uklanjanje suvih i ogoljenih delova stabla, kao i delova koji su oštećeni pod dejstvom grada, jakih mrazeva i mehaničkih povreda od mašina
Vinovu lozu karakteriše izražena potencijalna rodnost. Za svaku sortu u skladu sa njenim biološkim osobinama treba pronaći optimalnu opterećenost rodnim elementima sa ciljem da se potencijalna rodnost pretvori u realnu rodnost određenog kvaliteta. Pravilno je opterećen onaj čokot na kome se obrazuje onoliko grozdova koliko odgovara njegovoj realnoj vegetativnoj snazi. Pri tome se ne sme zanemariti kvalitet grožđa.U proizvodnji stonog grožđa primarni značaj se ne pridaje postizanju visokih, već optimalnih prinosa koji obezbeđuju visok kvalite stonog grožđa.Takav prinos treba da obezbedi visoko kvalitetna organoleptička svojstva grozda: Oblik, krupnoća, obojenost i ujednačenost bobica u grozdu. Povećanje opterećenja čokota rodnim elementima ima za rezultat povećanje prinosa.
U ovakvim slučajevima loza „interveniše“ i svojim unutrašnjim rezervama u težnji da očuva kvalitet grožđa. Kada povećanje prinosa pređe određene granice opada kvalitet grožđa – bobice su sa manjim sadržajem šećera i ostaju sitnije. Krajnji rezultat preopterećenja čokota rodom je slabljenje vegetativne moći čokota, što ukazuje na njegovo iscrpljivanje, a može da izazove i sušenje čokota. U ovakvim situacijama veoma je važno da se odgovarajućim agrotehničkim merama ublaže navedene posledice (prihranjivanje, navodnavanje).
U vinogradarskoj proizvodnji postoje situacije kada je čokot usled nepravilno obavljene rezidbe nedovoljno opterećen rodnim elementima.
Tada nastaje debalans između vegetativnog i rodnog potencijala, a kao posledica toga na čokotu se razvija mali broj debelih i bujnoh lastara. Zbog toga dolazi do slabije oplodnje cvetova, izraženo je njihovo osipanje, kao i transformacija cvasti u rašljike. Sazrevanje lastara je nepotpuno što povećava osetljivost na niske temperature u toku zime.
Za svaku sortu u skladu sa ekološkim uslovima gajenja treba utvrditi najprikladniju dužinu rezidbe. Tako na primer vršena su ispitivanja na stonim sortama kao što su Kardinal i Ribijer gde se vidi da pri istom opterećenju čokota rodnim elementima, a različitoj dužini rezidbe dobijaju se i različiti rezultati u pogledu visine i kvaliteta prinosa.
Dužina rezidbe zavisi od stepena rodnosti okaca duž lastara. Ova osobina je genetski određena. Međutim, na rodnost okaca značaj imaju klimatski uslovi u kojima su proticali procesi formiranja i diferenciranja cvasti, količina rezervnih materija u lastaru i stepen njegove sazrelosti.
