Nolina ili slonova stopa potiče iz polupustinjskih predela Arizone, Novog Meksika i Teksasa. Dugi tanki sivozeleni listovi u obliku guste rozete rastu na vrhu stabala i spuštaju se do zemlje.
U prirodi biljka može da izraste do 10 metara, što u sobnim uslovima nije moguće, jer nolina raste veoma sporo. Mlade biljke imaju jedno stablo sa lisnom rozetom na vrhu, dok su starije obično razgranate i deluju veoma dekorativno, jer imaju više rozeta sa belim cvastima. Nolinu je lako negovati.
Zasadite je u širu i pliću saksiju jer ćete tako istaći njeno stablo nalik na slonovu nogu po kojem je i dobila ime. Umesto plastičnih, koristite keramičke saksije ili one od terakote jer one „dišu“. Zasadite slonovu nogu u kompost za lisnate biljke u koji ste dodali malo šljunka i stiropora.
Kod zalivanje obratite pažnju na to da se višak vode ne zadržava u podlošku saksije. Leti je zalivajte stajaćom vodom jednom nedeljno, a zimi jednom u dve nedelje. Nolina je sukulent te joj stablo služi kao spremište vode.
Razmnožava se izdvajanjem mladica od marta do juna.
Presađivanje je retko, na 2 – 3 godine, pošto je spororastuća vrsta. Prilikom presađivanja posebno pazite na osetljiv korenov sistem kako ga ne biste oštetili.
Odgovara joj položaj sa dosta svetla. Dobro podnosi sušu. Treba je zalivati obilno, ali retko (čak na 7-14 dana, zimi i ređe), dobroje da se supstrat prosuši između dva zalivanja, jer je sukulentnog stabla koje joj služi kao spremište za vode. Naročito je osetljiva na prekomerno zalivanje i ni u kom slučaju nemojte ostavljati vodu u podložak. Može da raste i u klimatizovanim prostorijama, podnosi promaju, ali ne podnosi nedostatak svetlosti. Optimalne temperature su 12-15 C, a na temperaturi ispod 10 C propada. Ako biljku iznosite napolje, ne treba to raditi sve dok se noćne temperature ne stabilizuju na temperature peko 10 C. Treba pripaziti na kišu, jer previše vlage joj škodi i biljka može istruliti.
