Bez obzira na motive koji stoje iza želje da se bavimo ovčarstvom, za uspešnu proizvodnju važe ista pravila, a to su:
– pravilan izbor smera i sistema proizvodnje
– kontrolisana proizvodnja
– usavršavanje tehnike gajenja
– humano postupanje sa životinjama
Najčešće greške koje prave odgajivači ovaca su rezultat samovolje i neuvažavanja mišljenja i preporuka stručnjaka, a ogledaju se u sledećem:
– odsustvo jasnog cilja proizvodnje
– stihijsko odvijanje proizvodnje
– zablude oko realnog kvaliteta sopstvenih grla
– nedostatak proizvodne evidencije
– odsustvo želje za usavršavanjem
– loš marketing
Da bi farmer ostvario visoku proizvodnju po grlu mora da obezbedi nekoliko uslova:
– genetski potencijal ovaca
– visoka koncepcija (140-160%)
– niska stopa uginuća jagnjadi (ispod 8%)
– dobar kvalitet proizvoda (meso, mleko, vuna)
– duže vreme korišćenja ovaca u priplodu
Prvi uslov je kvalitet ovaca koje gajimo i njihov genetski potencijal. Ovde se često greši i misli da nabavkom dobre rase rešavamo sve i stavljamo tačku na dalju brigu o uspehu proizvodnje. Rasa je samo genetski potencijal, i ona će ispoljiti svoj potencijal onoliko koliko mi budemo sposobni da upravljamo njome. Sve zavisi od nas i našeg znanja, a sa time u vezi je i naša zarada kao krajnji cilj proizvodnje.
Drugu polovinu faktora čine ne baš lako opipljivi uticaji. Moramo da sakupljamo informacije o tržištu, da sagledavamo resurse sa kojima raspolažemo i koji su nam potrebni, da planiramo proizvodnju i razvijamo strategiju marketinga kako bi naša roba imala bolju cenu, a naša farma poslovala sa dobitkom.
