Zemljište za pasulj treba da je rastresito,plodno i humusno. Ne daje dobre rezultate na teškim, zbijenim i kiselim zemljištima sa visokim nivoom podzemne vode. Na zemljištima na kojima su se prethodne godine koristili preparati na bazi aminotriazina (Atrazin), posebno u većim dozama, ne treba gajiti pasulj zbog negativnog uticaja ostataka preparata na rast i razviće biljaka pasulja.
Pasulj ima velike potrebe za toplotom. Minimalna temperatura za klijanje je od 8-10 °C. Niske temperature već od -0,5 °C do 1 °C uništavaju usev. Visoke t zajedno sa niskom relativnom vlažnošću vazduha utiču na opadanje cvetova(abortivnost), pri čemu mahune ostaju šture.
U toku celog vegetacionog perioda ima izražene zahteve za vodom. Samo uz navodnjavanje može se računati na siguran rod i odgovarajući prinos. Pasulj je biljna vrsta koja ima slabiji korenov sistem od ratarskih useva, te je za stabilnu proizvodnju potrebno navodnjavanje.
Ne podnosi gajenje u monokulturi. Najbolji predusevi za pasulj su strna žita i okopavine, a sam je odličan za većinu useva koji se gaje posle njega.
Pasulj spada u grupu leguminoznih biljaka na čijem korenu u kvržicama žive bakterije azotofiksatori. Bakterije koje žive u simbiozi sa pasuljem mogu da koriste atmosferski azot koji se troši za potrebe rasta i razvića biljaka. Godišnje u zemljištu ovako stvorenog azota može ostati i preko 150kg/ha.
Obrada zemljišta zavisi od preduseva. Ako pasulju prethodi strno žito, vrši se zaoravanje strništa, a u jesen se ore na punu dubinu. Pasulj odlično reaguje na dublje oranje (30-35cm). U proleće se vrši zatvaranje brazde i predsetvena priprema.Predsetvenu pripremu najbolje je uraditi setvospremačem.
