Potencijali Srbije u pogledu kvaliteta i kvantiteta proizvodnje i prerade bobičastog voća predstavljeni su na Okruglom stolu „Srbija ulazi u fokus“.
Sto je prvi put organizovan u zvaničnom delu programa Svetskog kongresa „Global Berry“, koji se održava u Roterdamu od 25. do 27. marta.
Na najznačajnijem svetskom skupu u ovom domenu učestvuju delegacije proizvođača bobičastog voća iz Srbije i Crne Gore, predvođene ekspertima za agrobiznis Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO), navodi se u zajedničkom saopštenju FAO i Evropske banke za obnovu i razvoj.
„Global Berry“ svake godine okuplja nekoliko stotina ključnih sektorskih aktera i predstavlja odličnu priliku za povezivanje sa potencijalnim klijentima, ali i za upoznavanje sa najnovijim trendovima u industriji, od novih proizvoda do inovacija u čitavom lancu snabdevanja. Uz podršku EBRD i FAO, prvi put je u zvaničnom delu programa organizovan Okrugli sto „Srbija ulazi u fokus“.
U skladu sa centralnom temom Kongresa “Zdravo bobičasto voće, zdrav biznis”, učesnicima je pored ostalog predstavljena čuvena Ariljska malina, poznata i kao “crveno zlato” Srbije, koja je prošle godine sertifikovana Geografskom oznakom porekla (GI). GI povezuje visokokvalitetan proizvod sa specifičnim mestom porekla, čime garantuje kvalitet i unapređuje reputaciju proizvoda, što omogućava proizvođačima da ostvare veće prihode, a istovremeno pomaže potrošačima da dobiju najveći kvalitet za svoj novac.
“EBRD i FAO, projektima koje realizuju u Srbiji i Crnoj Gori, već nekoliko godina pomažu proizvođačima bobičastog voća da podignu standarde kvaliteta u čitavom lancu snabdevanja i prošire svoj pristup izvoznim tržištima“, rekao je Miloš Milovanović, konsultant za agrarnu politiku FAO i koordinator FAO i EBRD projekata u Srbiji. U tu svrhu, kako objašnjava, pored uvođenja geografske oznake porekla, neophodna je i diverzifikacija u smislu proširenja programa sa smrznutog na sveže ili sušeno bobičasto voće.
„Naime, globalna tražnja se menja u pravcu konzumiranja zdravije, sveže hrane. U ovom trenutku Srbija uglavnom izvozi smrznuto bobičasto voće, a razlika u ceni između svežeg i zamrznutog je izuzetno velika“, naveo je Milovanović.
Primećujući da povećanje izvoza svežeg voća zahteva veće investicije duž čitavog lanca snabdevanja, uključujući i uvođenje novih sorti malina i infrastrukture za hladno skladištenje, poručio je da će EBRD i FAO nastaviti da podržavaju napore srpskih proizvođača. Slobodan Obradović, vlasnik kompanije “Drenovac” specijalizovane za smrznuto i liofizovano voće koje izvozi širom sveta, kaže da su na ovom skupu imali sjajnu priliku da predstave srpsko voće, da saznaju kakvi su globalni trendovi u proizvodnji, preradi, pakovanju i marketingu bobičastog voća, i da se upoznaju sa potencijalnim kupcima. Delegacija iz Srbije i Crne Gore je posleđeg dana kongresa posetila zadrugu “Veiling Zaltbommel”, koja broji preko 130 članova – holandskih proizvođača voća i povrća – gde je prisustvovala aukciji uživo i obišla zasade malina i jagoda, navodi se u saopštenju.
