Blitva je dvogodišnja biljka. U drugoj godini razvije se razganata cvetna stabljika visine do 1,2 m. Mahom se gaji radi lišća koje se najčešće i koristiu ishrani. Blitva je vrlo korisna biljka u ishrani dijabetičara jer smanjuje glukozu u krvi pa se preoručuje da se obavezno uvrsti u obrok.

Blitva ima veliku mogućnost prilagođavanja zemljištu i klimi. Minimalna je temperatura klijanja je 5 °C, a optimalna 16 – 24 °C. Pri nižim temperaturama 5 – 10 °C biljka sporo raste, a optimalna temperatura rasta je 16 – 20 °C. Pojedini kultivari dobro podnose i temperature više od 30 °C. I mlada i potpuno razvijena biljka može da podnese blage mrazeve.

Tokom gajenja potrebno je osigurati dovoljnu količinu vode, posebno u područjima gde se javlja nedostatak vode ili je neravnomerno rasporedjena. Smatra se da je tokom gajenja potrebno 4 – 6 navodnjavanja da bi se postigli optimalni prinosi. Tokom sušnih perioda biljkama treba 9 – 13 litara vode nedeljno, ali je i iznenadjujuće otporna na sušu.

S obzirom na kvalitet vode blitva pripada jednoj od retkih kultura koje su tolerantne i na slanu vodu što posebno dobro dođe za mediteranske uslove gajenja gde je možda i najpopularnija

Blitva nema velike zahteve prema zemljištu, ali najbolje uspeva na dubokim strukturnim zemljištima dobre propustljivosti za vodu i dobrog kapaciteta za vazduh uz pH 6 do 8. Podnosi blago zaslanjena zemljišta. U vegetativnoj fazi dobro uspeva pri različitim klimatskim uslovima, od mediteranskih, kontinentalnih do planinskih, pri različitim rokovima setve. U toplijim područjima može u da prezimi.

Blitva ne podnosi monokulturu. Na istom zemljištu ne sme se gajati najmanje 3 godine, a isto tako niti jedna kultura iz roda Beta. Preporučuje se djubrene organskim hranivima. Dobro uspeva uz sve vrste pasulja, uz kupusnjače, crni i crveni luk i salatu. Godi joj i začinsko bilje poput žalfije, majčine dušice i metvice. Budući da blitva ima dubok koren i može koristiti vodu iz dubljih slojeva.

Ako predkultura nije đubrena organskim hranivom, na težim i jako peskovitim zemljištima 20 – 40 t/ha dobro kompostiranog organskog hraniva osigurava dobre uslove za početni rast blitve.

Pre setve ili sadnje u mineralnom đubrenju dodaje se 80 – 100 kg/ha fosfora i 50 do 100 kg kalijuma. Prihrana azotom sa 100 – 150 kg/ha KAN-a obavlja se u 3 – 4 navrata nakon berbe listova.

Blitva se obično seje direktno, ali za ranu proizvodnju može se gajiti i iz rasada proizvedenih u grejanim zaštićenim prostorima. U kontinentalnim područjima seje se na otvoreno od kraja marta do kraja maja. Za rasad iz zaštićenih prostora uz zagrevanje na temperaturu višu od 15 °C potrebno je oko 5 nedelja.

Rasad sa 3 – 5 pravih listova presađuje se u prvoj polovini aprila.

Na otvoreno se seje 30 – 50 cm red od reda, a prorejeđuje se na razmak 20 – 30 cm u redu. Rasad se obično pikira na razmak u redu 30 – 40 cm. Za 1 ha potrebno je 15 – 20 kg semena.