Koje sorte kruške saditi

Daragomir Tulović zasad kruska zima santa marija i karmen bazen grane Gornji MIlanovac Grabovica (43)
Daragomir Tulović zasad kruska zima santa marija i karmen bazen grane Gornji MIlanovac Grabovica (4

Našem domaćinu voćarstvo nije bio ni hobi,  ni profesija kada se upustio u proizvodnju kruške,  a zatim  višnje i šljive. Sa samo 24 godine, Dragomir Tulović,  kupio je prve sadnice kruške,  sorte SANTA MARIA. Danas Dragomir ima 30 godina i ističe,  da se nijednog trenutka nije  pokajao i da je napravio odličan izbor.

„Trenutno imam pet hektara pod voćem, od čega je na tri hektara kruška, a na po jednom hektaru su šljiva i višnja. Prvo što sam nabavio od opreme i mehanizacije,  jeste maska za  pesticida u voćnjaku,  a potom traktor, prskalicu, tarup i ostalo“, ističe naš sagovornik.

Za podizanje zasada Tulovići su iskoristili nešto od podsticaja, kako lokalnih tako i državnih. Naravno, većinu troškova su sami snosili. Dragomir je zaposlen u firmi Foka,  iz Gornjeg Milanovca, tako da mu ovo nije glavni posao, ali uprkos toj činjenici on svoje zasade sam orezuje uz podršku porodice, bere i prodaje uglavnom na lokalnom tržištu. Da bi obezbedio dovoljnu količinu vode, u zasadu,   napravio je  bazen kapaciteta 20 kubika i to je uradio sam,  kao i kompletan sistem za navodnjavanje,  a upravo privodi kraju i izradu platforme za berbu za koju je potrošio svega dvadeset hiljada dinara.

Uprkos činjenici da u njegovim zasadima dominira kruška, on ističe  da je višnja Šumadiinka mnogo bolja i lakša za proizvodnju.

„Što se tiče višnje izuzetno je laka zaštita,  a nisam imao problema ni sa prodajom. Kada je u pitanju kruška, plasman nije problem,  ali je zaštita izuzetno komplikovana i zahtevna. Tokom cele godine zasad mora da se prati, toliko uredno da sam ja dan uoči svadbe morao da prskam,  jer sam primetio pojavu patogena na listovima. Svi su se tada čudili, da li baš moram uoči sopstvene svadbe da radim,  ali bio sam vrestan,  da samo zaštita u pravom momentu koja izuzetno kratko traje,  može dati očekivani rezultat.“

Uz sve poslove koje ima, mladi Tulović se bavi i pčelarstvom,  a stariji ukućani stočarstvom. Da bi postigao da obradi ovako veliku površinu,  nabavio je dva traktora, Rakovicu za potrebe obrade,  a Tafe-a za prskanje. Za sada ne planira da gradi hladnjaču,  jer do njegove kuće nema asfaltnog puta,  uprkos tome da je na samo od 3 km od Gornjeg Milanovca. Da bi došao do kuće iz zasada on i njegove malobrojne komšije i rodbina treba da pređu jedan i po kilometar makadama,  koji je u zimskom periodu izuzetno teško održavati.

„Nadam se da će iz lokalne samouprave imati razumevanja za ovaj naš problem i uraditi nam put,  kako bi mi mladi imali ovde dobre uslove za nastavak razvoja“.

Sadni materijal nabavio je uglavnom iz rasadnika u Kruševcu, voćnjak orezuje sam i za taj posao mu treba desetak dana. Sa rezidbom još uvek nije krenuo, jer čeka da se poboljšaju vremenski uslovi. Svu agrotehniku koju primenjuje radi prema savetima prijatelja iz Miokovaca,  pa je kod  kruške zastupljeno vitko vreteno.

 „Kada je u pitanju rezidba višnje,  kod nje moram da vodim računa,  jer Šumadinka ima sklonost ka ogoljavanju grana i selidbi roda na periferiju. Zbog toga je potrebno ukloniti jedan broj dvogodišnjih grana,  a istovremeno ostaviti dovoljno jednogodišnjih na kojima će se formirati rod za narednu godinu. Praktično ovde imamo rezidbu koja je nešto između šljive i breskve,  ako gledamo principe“.

Sav rod iz voćnjaka Tulovića prodaje u svežem stanju, uglavnom u Gornjem Milanovcu i okolini. Cena kruške prošle godine je bila 60 dinara,  što je niže nego ranijih godina. Ukupan rod na 3 hektara je bio oko dvadeset tona,  ali nije moguće utvrditi prosek jer je zasad u različitim fazama razvoja,  od treće do šeste godine. Naš domaćin kaže da je bio zadovoljan ostvarenim prinosom.

Za izradu bazena koristio je najlon i piljevinu.

“Najpre smo iskopali rupu, potom poravnali sa piljevinom i stavili četiri sloja debljeg najlona koji smo fiksirali za stranice bazena formirane skiperom“. Iz ovog bazena druga pumpa crpi vodu i snabdeva zasad neophodnim količinama,  a preko ovog sistema se i prihranjuje voće. Imajući u vidu da je bazen otvoren u njemu se nakupljaju padavine. Nakon četiri godine planira da zameni foliju,  jer je uočio da je prilikom izrade na jednom mestu oštećena. Svakako trošak nije veći oko  200 evra,  a njemu je rešio problem sa snabdevanjem vode.

Daragomir Tulovićzasad kruska zima santa marija i karmen bazen grane Gornji MIlanovac Grabovica (46) (1)
Ilustracija: zasad kruške   santa marija i karmen, foto: Goran Đaković

Da pored snage i volje treba malo i talenta,  pokazuje nam i primer da je Dragomir uz pomoć prijatelja  uspeo sam da napravi platformu za berbu voća,  za koju je utrošio svega dvadeset hiljada dinara,  koliko mu je bilo potrebno za nabavku materijala na lokalnom stovarištu. Sve delove je sam zavario, ostavio daske i ofarbao. Kaže da jedva čeka da vidi kako će se pokazati prilikom berbe,   ali smatra da je napravio dobar posao. Što se tiče kruške,  uprkos dobroj isplativosti i tražnji zbog borbe sa bolestima i štetočinama,  citira jenog od predavača sa mnogobrojnih predavanja koja je posetio koji je rekao: „Krušku ne bih preporučio ni najgorem neprijatelju“. Što se tiče dosadašnjeg iskustva najviše je imao problema sa Tripsom. 

Kruškin trips (Taeniothrips inconsequens,  napada gotovo sve koštičave vrste voća, najviše krušku. Tragovi se mogu primetiti u vidu svetlo-žute ili tamno-zelene mrlje na listovima, deformitetima na listovima koji ostaju malih dimenzija. Ovaj insekt može da podseća na malu osu,  jer ima trbuh prošaran svetlim i tamnim linijama. Čak postoje sa i bez krila, veoma je štetan i njegova jaja su jako teško uočljiva,  ali se mogu primetiti oko plodova i listova koje napada odrasla jedinka. Ima dve generacije godišnje, prezimljava u formi lutke u starom lišću,  a odrasle jedinke pojavljuju se već u rano proleće (februar, mart) i tada se hrane pupoljcima i cvetovima. Odmah potom polažu i jaja u blizini pupoljaka ili na listove. Već početkom marta razviju se prve larve i krajem meseca se zavlače u zemlju, potom formiraju kokon i miruju do septembra.

Često se dešava da simptomi koje izaziva ovaj insekt liče na one koje izazivaju mraz i hladnoću. Zaštita se vrši pre i posle cvetanja.

Leave a Comment

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *