Obogaćivanje brašna folnom kiselinom je veoma važna komponenta bilo koje strategije javnog zdravlja radi prevencije nedostatka folne kiseline u ishrani. Takvo dopunjavanje ishrane svakodnevnim malim potrebnim količinama koje bi bile dostupne većini stanovništva, veoma se efikasno izvodi u mnogim državama. Postoji široko priznata činjenica da je nedostatak folne kiseline u ishrani rasprostranjen po celom svetu. Posledice ovoga su smanjena produktivnost genearacija koje dolaze, povećana smrtnost majki, povećan broj oboljenja i defekata pri rođenju.

Udruženje za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije (PKS) u saradnji sa udruženjem „Hidrocefalus i Spina Bifida asocijacija Srbije“ organizovalo je okrugli sto na temu obogaćivanja brašna folnom kiselinom kao meri prevencije prenatalnih degenerativnih oboljenja kao što su Spina Bifida (defekat neuralne cevi) i Hidrocefalus, uz učešće svih relevantnih aktera u ovoj oblasti.

Niz godina unazad prehrambeni proizvodi se obogaćuju vitaminima i mineralima,  a u prilog tome ide i činjenica da je obogaćivanje brašna folnom kiselinom globalna mera koju je prihvatilo 82 zemlje u svetu poput SAD, Kanade, Engleske, Uzbekistana, većine afričkih zemalja i Indije, a zadatak naučnih institucija, udruženja i nadležnih ministarstava je u promociji, a prvenstveno u edukaciji šire populacije i prozvođača da prihvate proizvodnju obogaćene hrane, istakla je Saška Bijorčević, viši savetnik u Udruženju za prehrambenu industriju PKS.

Vesna Knjeginjić, pomoćnik ministra  u Ministarstvu zdravlja naglasila je da su ovakvi skupovi prilika za razmenu iskustava i diskusiju svih aktera u struci koji su značajni za unapređenje sistema prevencije zdravlja stanovništva.

Prenoseći svoja iskustva i istraživanja specijalisti u ovoj oblasti, doktorke Margo Vajtford iz Međunarodne asocijacije za borbu protiv Spina Bifide i Hidrocefalusa i Ana Verster, viši savetnik za fortifikaciju hrane pri organizaciji The food Fortification Iniatiative (FFI) istakle su da se na svetu više od 300.000 dece godišnje rodi sa defektom neuralne cevi (Spina Bifida), a pravilno i dovoljno unošenje folne kiseline pre samog začeća kao i u prenatalnom periodu pokazalo se kao dobra prevencija i uticalo na smanjenje broja ovakvih slučajeva. Istraživanja pokazuju da samo 31% žena u Velikoj Britaniji uzima folnu kiselinu u pravilnim količinama i u adekvatnom periodu, a uvođenje fortifikacije brašna folnom kiselinom pokazalo se u svetu kao adekvatno rešenje za prevenciju zdravlja u ovoj oblasti. Zemlje koje su uvele ovu meru su zabeležile smanjenje ovakvih slučajeva za 31% do 78%, a mlinarska industrija kao i sve ostale relevantne institucije su ključni partneri u regulisanju ove oblasti.

Svetlana Vrzić Petronijević, specijalista ginekologije i akušerstva i specijalista prenatologije Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije ukazala je na činjenicu da je prevencija Spina Bifide prepuštena zdravstvenim radnicima ali da bi uvođenje obavezne fortifikacije ishrane folnom kiselinom značajno snizilo rizik od pojave ovih oboljenja u Srbiji.

Kako bi se otkrila Spina Bifida, potreban je  ogroman trud kao i znanje. S obzirom na činjenice koje nam ukazuju na važnost gvožđa i vitamina B12, obogaćivanje folnom kiselinom ne treba odlagati.

,, Postoji čitav niz testova kako bi se ustanovila Spina Bifida. Pored ultrazvuka tu su genetska ispitivanja, magnetna rezonanca, tu su takođe i konslutacije sa neurologom i neurohirurgom. Onda pacijentu mora da se izlože tri obcije,  a to je da Spina Bifida nije izlečiva, posotoji pokusaj fetalne medicine, druga opcija jeste rođenje deteta i njegovo kasnije lečenje i treča opcija jeste prekid trudnoće, istakla je prof.dr Svetlana Vrzić  Petronijević.

Srbija je nedavno usvojila izmene Zakona o bezbednosti hrane koji pruža mogućnost donošenja Pravilnika o fortifikaciji ishrane.