Mladen Minić: Ovčarstvo je moja budućnost

Mladen Minić, ima 33 godine, ali za razliku od većine svojih vršnjaka koji beže u grad u potrazi za boljim i lakšim životom, on se iz grada preselio na selo. Na imanju svoje majke u selu Sekurič, kod Jagodine uzgaja ovce i trenutno njegovo stado broji 200 grla.

Pored ovaca ima voćnjak od 75 ari,  koji je pod kupinom, livade, oranice na kojima seje kukuruz, ječam, i detelinu, sve ukupno oko deset hektara impozantnog imanja. U poslu mu pomažu brat, majka i otac koji je i glavni čobanin za stado.

Novi traktor za ponos

Počeo je sa manje od stotinak grla, ali je taj broj duplirao zahvaljujući pametnom ulaganju. Opredelio se za rasu Virtemberg,  koja se odlikuje  snažnom konstitucijom, čvrstim kosturom i dobrom građom tela. Ova rasa ovaca pogodna je za gajenje, kako u brdskim,  tako i u ravničarskim predelima, vuna je bele boje bez tamnih pega. Kod Virtemberg ovaca mleko uglavnom služi za odgoj jaganjaca, od vune ne može baš da zaradi zbog jako niske otkupne cene,  tako da se Mladen uglavnom bavi prodajom ovaca.

„Koristim subvencije koje daje država za priplodna grla i od toga svake godine kupim bar dvadesetak novih grla da podmladim i proširim stado.  Uzeo sam i startup kredit za mlade poljoprivrednike od 12.000 evra,  koje sam iskoristio za kupovinu prikolice, kosilice, kupio sam bure za prskanje i 15 kvalitetnih grla ovaca“ – kaže za Agrobiznis magazin, naš sagovornik.

S ponosom pokazuje novi traktor koji je kupio prošle godine zahvaljujući kreditu NLB banke za poljoprivrednike. U pitanju je moćna mašina sa fergusonovim motorom, pogonom na sva četiri točka , a  sklopljen je u Južnoj Koreji.

„ Gledao sam ga jedno tri – četiri godine, jer mi po performansama potpuno odgovara. Na kraju sam prelomio i kupio ga na kredit od pet godina. Koštao je 27.000 evra i prezadovoljan sam“ – kaže mladi ovčar.  Pre toga je koristio stari traktor koji je bio u dobrom stanju, jer je njegov otac automehaničar po zanimanju, pa sve mašine na imanju održavaju na najbolji mogući način.

Ništa bez osiguranja 

Svoje stado, ali i voćnjak kupina, Mladen je osigurao kod Dunav osiguranja, jer je svestan da postoji rizik u svakom poslu, posebno u poljoprivredi, pa je mnogo sigurnije i isplativije kada je osiguran. Jeste da plati, ali bar mirno spava.

Na pitanje šta je za njega kao mladog stočara najveći izazov u odgoju ovaca kao iz topa kaže – zimsko jagnjenje.

„Zimsko jagnjenje je posebno izazovno, jer moraš da budeš uz ovcu dok se ne završi jagnjenje, da nadgledaš da li je sve prošlo kako treba. Čim se ojagnji ovca se odvaja od ostatka stada sa jagnjetom u posebno ograđen prostor. Jagnjićima se stavlja gumica za odstranjivanje repova, daje selen. Ranije sam gumice stavljao i na muške i na ženske jaganjce, ali sada samo na ženke, jer se ne isplati držati mužjake. Dobar i kvalitetan ovan kada poraste vredi 300 do 400 evra, ali to je za naše ljude skupo, nemaju i neće da plate tako da mi je isplativije da ih prodam na kilo žive vage,  nego da ih hranim i čuvam još godinu dana“ – objašnjava ovaj mladi stočar.

Mužjaci jaganjci uglavnom završe u klanicama, dobro se prodaju oko Vaskrsa i Đurđevdana i gleda da ih tada sve rasproda. Kako ide leto ovcama je sve teže zbog vrućine, raste im vuna, jaganjci manje jedu pa i manje napreduju.

„ Ženke uglavnom ostavljam sve i one se kasnije prodaju. Baš ako je neka škart ili ima manu ide u klanicu, ali 90 odsto jaganjaca prodajem i to kao stado. Naučio sam da tu nema mnogo biranja,  ili kupuješ sve ili ništa“ – kaže Mladen i dodaje:

„Sećam se prve godine od 30 jagnjadi odvojio sam 25 za prodaju, a pet je bilo sa strane jer sam procenio da nisu dovoljno kvalitetni. Došao je jedan čovek da pogleda stado i pita me: “A šta je sa ovih pet?“ Ja sam mu objasnio da nisu baš najbolje i da sam ih spremio za klanje, a on mi kaže :“Momak, ne glupiraj se daj i tih pet“ i čovek je kupio kompletno stado. Od tada tako i prodajem, celo stado.   Kada spremim ovce za prodaju one imaju kompletnu dokumentaciju, izvađena im je krv, imaju markice i nema pogađanja. Mada, dešava se znate kakvi su naši ljudi, dođe čovek pa hoće da kupi, recimo, samo dve ovce. A, to ne ide jer je procedura ozbiljna i pod kontrolom Ministarstva poljoprivrede koje proverava dokumentaciju. Gde ću ja da gubim vreme samo za dve ovce“.

Domaća hrana je najbolja

Kada je u pitanju ishrana ovce nisu previše zahtevne, tako da na svom imanju uglavnom obezbeđuje i ishranu za stoku.

„Od hrane im sprema sve. Ove godine im nismo spremali silažu, jer smo imali dosta kvalitetnog sena. Stajnjakom  đubrim i livade, pa više puta tokom sezone kosim, baliram seno i popnem ga na tavan da posle imam za zimski period. Hrane za ovce uvek imamo, čak nam i pretekne. I kukuruz je naš, jer ga ovce najviše vole. Jedne godine sam u Vojvodini kupio kukuruz, ali džaba ovce nisu htele da ga jedu.

Period šišanja ovaca je posebno zanimljiv i dosada je taj posao radio njegov otac, ali ove godine je rešio da angažuje jednog momka iz Mrčajevaca.

„Dečko je kupio profesionalnu opremu za šišanje ovaca i zaista stručno to radi. Jednu ovcu može da ošiša skoro za minut,  što je super i manje je stresno za samu životinju“ – kaže Mladen.

A, vuna?

„Vunu prodajem, ali je cena niska,  20 dinara po kilogramu“ – zaključuje mladi stočar iz okoline Jagodine,  dok se sladi bakinim vanilicama, jer kako reče ona „njen unuk samo te kolače voli“.  A, baka ko baka zasukala rukave, pa unuku napravila vanilice da se zasladi dok se odmara od brojnih obaveza na imanju.

1

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *