Svinjska kuga je akutno, zarazno oboljenje svinja koje se ispoljava u krvavljenjima, a redovna propratna pojava je zapaljenje pluća i zapaljenje creva. Za vreme bolesti virus kuge se nalazi u svim organima, sekretima i ekskretima. Izvan tela životinje ovaj virus je vrlo otporan, ako se nađe u hladnoj i vlažnoj sredini. Na isušenje je veoma osetljiv, tako da za 1-2 nedelje potpuno iščezava. Najbolji dezificijens je natrijum-hidroksid.

Virus koji izaziva Afričku kugu svinja je izuzetno otporan. Može preživeti niske temperature, pa i celu zimu u lešu. Takođe dugo opstaje i u mesnim prerađevinama. Ostaci hrane koja je kontaminirana, često se radi o pomijama, su jedan od razloga širenja virusa van Afrike. Virus se širio pre svega zahvaljujući brodskom i avionskom transportu ljudi i robe. Veliki problem su divlje svinje na čija kretanja se ne može uticati, a njihovo kretanje u divljini je prekogranično. Za njih su zadužene pre svega lovačke službe koje sarađuju sa resornim ministarstvom.

Ukoliko svinje hranite pomijama, poželjno je kuvati ih u vodi koja je minimalno temperature 80 stepeni celzijusa zbog toga što virus tu temperaturu ne može da preživi. Naravno, potrebno je da toplota dopre dovoljno duboko u hranu, tako da slobodno možete kuvati duže i na višim temperaturama. Isti princip važi i za vodu za svinje, prokuvati i ostaviti da se ohladi. 

To je veoma smrtonosna zarazna bolest i smrt nastupa u narednih 7 dana od pojave. Može i ranije, pa čak i nakon nekoliko sati. Životinje koje jednom prebole stiču doživotni imunitet. Cepljenje životinja dolazi u obzir, ali često i tada može da dođe da širenja bolesti cepivom.
Svinjska kuga, gde se pojavi, dovodi do velike ekonomske štete za određeni distrikt, pa i za celu državu.

Ukoliko dođe do zaraze, zakon propisuje da se sve svinje moraju eutanazirati radi zaštite stočnog fonda. Lečenje ne samo da zabranjeno, ono nije moguće jer lek ne postoji. Zaražene svinje će svakako uginuti i od velikog je značaja zaštita zdravih jedinki. Zbog toga je eutanazija neophodna.