Za berbu višnje je veoma važno odrediti optimalno vreme berbe, zato što direktno utiče na kvalitet i čuvanje plodova.Tokom sazrevanja plodova javljaju se dva stepena zrelosti, botanička i puna.
Botanička ili fiziološka zrelost nastupa kada plodovi dostižu maksimalnu krupnoću, prestaje priliv hranljivih materija i obrazuje se sloj za odvajanje između peteljke i ploda.
Puna zrelost je konzumna, za potrošnju u svežem stanju, tada plodovi dobijaju najbolji ukus i aromu.
Plodovi koji su namenjeni za preradu, kod većine sorti višnje, beru se u punoj zrelosti. Plodovi namenjeni za stonu potrošnju, neke sorte višnje, beru se u periodu između fiziološke i pune zrelosti. Ukoliko se berba obavlja prerano ili prekasno, posledice su nepovoljne. Iz prerane berbe plodovi su manje krupnoće, svetlije obojeni, slabijeg ukusa, dok su plodovi iz zakasnele berbe manje čvrsti, teže transportabilni, uz podložnost pojave gljivičnih bolesti.
Određivanje pravilnog vremena berbe vrši se na osnovu boje pokožice, organoleptički, sadržaja rastvorljive suve materije i na osnovu odvajanja ploda od peteljke.
– Boja pokožice ploda, dostizanje nijanse osobene za datu sortu, služi kao pokazatelj zrelosti.
– Organoleptička ocena plodova se vrši na osnovu izgleda i ukusa.
– Sadržaj rastvorljive suve materije varira zavisno od visine prinosa, lokaliteta i vremenskih uslova, i u vreme berbe plodovi obično sadrže 12 – 20 %, što možepredstavljati i manje siguran pokazatelj.
– Odvajanje ploda od peteljke se kod višnje koristi kao pokazatelj vremena berbe, naročito za mehanizovanu berbu.
Višnje namenjene za stonu upotrebu beru se ručno, sa peteljkama, pažljivo, bez mehaničkih povreda. Ubrani plodovi se pažljivo spuštaju u odgovarajuću ambalažu.
Preporučuje se klasiranje uz istovremeno pakovanje u ambalažu za tržište, direktno u voćnjaku.
Usled neujednačenog sazrevanja u krošnji, treba brati plodove približno istog stepena zrelosti, izgleda i boje. Istovremeno odbaciti trule, deformisane plodove.
Plodove namenjene za preradu treba brati bez peteljke, čime je veći i učinak. Gajbice ne prepunjati, da nebi došlo do gnječenja i curenja. U njima ne sme biti zelenih, ili trulih plodova, grančica, lišća.
Prilikom berbe voditi računa na očuvanje krošnje, kako se nebi negativno uticalo na diferenciranje cvetnih pupoljaka za rod u sledećoj godini.
Mehanizovana berba se uspešno može primeniti kod plodova namenjenih za preradu. Da bi bila efikasnija, potrebno je ispuniti neke uslove, odnosno uzgojni oblik i rezidbu treba prilagoditi upotrebi tresača. Visina debla treba da je odgovarajuća.
Pri mehanizovanoj berbi važna je sila odvajanja plodova od peteljke. Berba se obavlja po oblačnom vremenu, a ako su dani sunčani sa visokim temperaturama berbu treba prekinuti u tom periodu, zbog omekšavanja plodova, kao i iscrpljivanja berača. Po kiši plodove ne treba brati, jer mokri plodovi brže trule.