Borovnica je žbunasta biljka iz porodice vresova, koja raste do 50 centimetara visine, sa gustim i tankim grančicama izrazito oštrih uglova i zelene, sjajne kore. Plod je sjajna bobica,  plavo- crne boje, blago nakiselog ukusa i izuzetno zdrava. Dobra strana uzgoja ovog voća je što je otporno na zimu i može bez problema da podnese temperature do – 20 stepeni. Međutim, zbog plitkog korena koji je odmah ispod površine zemlje,  ne podnosi sušu, pa je dobra vlažnost i zalivanje tokom letnjeg perioda neophodno. Borovnica najbolje uspeva na kiselom zemljištu (pH 4 – 5,2) odgovaraju joj topliji i osunčani položaji. Za podizanja zasada najbolja su zemljišta s blagim nagibom, kako bi se odvijala stalna cirkulacija vazduha. Prilikom branja treba voditi računa da se plod ne ošteti, dok se peteljke kidaju ručno ili specijalnim „češljevima“ u ranim jutarnjim satima.

Međutim, ono što je najprivlačnije kod borovnice je njena cena. I dok se većina voćara žali na otkupnu cenu, uzgajivači borovnica nemaju te probleme. Cena je stabilna već deset godina i uglavnom je između pet i šest evra po kilogramu.

Ove godine, otkupna cena za kilogram borovnice je oko šest, a u pojedinim krajevima i 6,2 evra po kilogramu. Znači, krajnja računica kod uzgoja ovog voća je vrlo isplativa.

Veselin Đorđević, je ekonomista po struci i nikada se nije bavio poljoprivredom. Sa idejom da se pomeri iz grada, i da sebi i svojoj porodici omogući boravak u zdravom okruženju i prirodi,  pre četiri godine podigao je prvi zasad borovnice. Ali, kao i svaki ekonomista brzo je sabrao dva i dva, pa danas ima dva hektara pod ovim voćem, a rod uglavnom plasira na inostrano tržište.

„Pre četiri godine kada smo započeli ovaj posao, procenili smo da bi borovnica mogla da bude izbor, jer će u budućnosti sigurno postati srpski voćarski brend. Po nekim procenama u Srbiji ima samo 1.000 hektara pod borovnicom,  što smo moja porodica i ja videli kao svoju šansu za rast i razvoj“- rekao je za Prvu televiziju Veselin Đorđević.

Svoju robu mahom izvozi na zahtevno rusko i britansko tržište,  zato je kvalitet na prvom mestu.

„Prilikom berbe mora da se obrati pažnja da nisu plodovi oštećeni, da su fino zreli… Srbija još uvek nije prepoznata kao zemlja koja ima borovnicu, pa treba raditi na promociji, da i mi postanemo sinonim za dobru borovnicu. U ovom poslu imperativ je vrhunski kvalitet,  za koji je potrebna maksimalna posvećenost. Samo u tom slučaju plasman je zagarantovan, a o ukusu da ne govorimo“ – naglašava Đorđević.

Inače, srpska borovnica najčešće se izvozi u Rusiju, Holandiju, Francusku… Prošle godine izvezeno je 120 tona, dok se ove godine očekuje izvoz duplo veće količine srpskog plavog zlata.