Zajednička karakteristika namirnica životinjskog porekla (meso, riba, jaja, mleko, proizvodi od mesa, proizvodi od mleka) jeste velika biološka vrednost koja potiče od belančevina pa je zbog toga od velikog značaja korišćenje jarećeg i kozjeg mesa u ishrani ljudi.
Vrednost jaradi i koza za klanje zavisi od rase i uhranjenosti. Ako imamo u vidu da je težina koza po rasama sledeća: sanske koze 40-70kg, togenburške 50-70kg, bele nemačke plemenite koze 50-70kg, domaće meležene koze 30-50kg, domaće balkanske koze 30-45kg, računajući da je njihov randman 45-48% a da količina loja varira do 10% u odnosu na živu telesnu masu, onda dobijamo orijentacionu predstavu o količini mesa sa kostima (od 15-30kg).
Iako kozje meso ima otprilike istu hranljivu i svarljivu vrednost kao i ovčije (belančevina ima više a masti manje u odnosu na ovčije meso), ono je ipak manje cenjeno zbog specifičnog mirisa i ukusa koji se osećaju više ukoliko je životinja starija (miris mesa podseća na miris živih koza). Boja kozjeg mesa je uglavnom svetlije crvena nego ovčijeg. U dobro uhranjenih koza mast se taloži prvenstveno oko bubrega, a nema je u potkožnom tkivu.
Na bazi organoleptičkih svojstava u tehnološkom pogledu i mogućnosti za tehnološku pripremu jarećeg i kozjeg mesa za ishranu ljudi može se koristiti kao meso za kulinarsku pripremu i kao meso za proizvodnju mesnih prerađevina.
Na osnovu hemijskog sastava, jareće i kozje meso u pogledu hranljive i biološke vrednosti ne zaostaje za ostalim vrstama mesa drugih vrsta stoke za klanje.
Organoleptička svojstva mirisa i ukusa prigodnim tehnološkim postupkom mogu se svesti na nivo koji potrošači rado prihvataju.
