Posetili smo farmu koza Darka Markovića, koja se nalazi u šumadijskom selu  Pružatovac, na teritoriji opštine Mladenovac. On je ovim poslom počeo da se bavi tek nedavno, tačnije u maju mesecu kada je kupio stado koza rase alpina.

„Koze sam kupio na Kosmaju, od čoveka koji je zbog ličnih razloga morao da prekine da se bavi ovim poslom, a ja sam želeo da započnem posao u kozarstvu. Prvo sam kupio pedeset, a zatim još trideset koza“. Prema Darkovim rečima, on planira da već naredne godine sa sadašnjih osamdeset proširi farmu na dvesta koza.

„Kompletna farma nastala je prilagođavanjem i proširivanjem objekata u kojima sam nekada držao živinu. Tada sam radio proizvodnju jaja namenjenu Institutu Torlak,  gde su se spravljale vakcine. Kako je taj posao propao preorijentisao sam se na koze“. Da bi osnovao ovu farmu, što uključuje nabavku grla i izgradnju i doradu objekta, Darko je morao da potroši trideset hiljada evra. Uz to, on kupuje i stočnu hranu za ishranu koza u zimskom periodu dok u letnjim mesecima pa sve do pozne jeseni koze napasa na tri i po hektara pašnjaka. Koze se muzu dva puta dnevno,  kada nije sezona jarenja. Prosečna mlečnost je oko tri litra. Sve količine mleka prerađuje u sir. Za jedan kilogram vrhunskog sira potrebno je sedam litara mleka. Dakle, on dnevno proizvede oko dvadeset i pet kilograma sira. Sve količine isporučuje poznatom kupcu svakih deset dana. Pored mladog i tvrdog belog sira, Darko pravi i dimljeni kozji sir, za koji možemo slobodno reći da spada u vrhunske specijalitete, a zahvaljujući umeću ovaj sir fenomenalno izgleda nakon dimljenja.

Alpine su izuzetno zahvalne za proizvodnju mleka jer je ono dobrog kvaliteta,  a ne daje jak miris sira kao što je to karakteristično za druge rase koza.

Muža koza je uz pomoć muzilice,  a objekat je napravljen tako da koze prolaze iz staje u muzilište i zatim se u krug vraćaju ponovo u stajnak. Sve ovo je Darko sam napravio. Sva grla na farmi su umatičena tako da pored prihoda od proizvodnje sira treba očekivati novac od države koji je namenjen kao podsticaj za ovu proizvodnju.

Prema navodima stručnjaka kozje mleko mogu da piju i dijabetičari,  a pomaže i u borbi protiv stresa, bronhitisa i alergije. Njegov sastav veoma je sličan majčinom mleku. Ovo mleko sadrži vitamine B1, B2, B6 i B12 koji su izuzetno značajni za jačanje  nervnog  sistema. Posebno interesantan podatak u odnosu na kravlje mleko jeste taj,  da kozje mleko sadrži četiri puta više bakra od kravljeg. Ovo mleko sadrži dosta cinka i selena koji su značajni za naš imunitet a španski naučnici tvrde da ovo mleko pomaže u obnovi hemoglobina. Svi znamo da kozje mleko ima specifičan miris, nekad više nekad manje,  a on nastaje zahvaljujući slobodnim masnim kiselinama. Međutim, ako pravilno prerađujemo ovo mleko, mirisi će biti minimalno prisutni. Da bi zadovoljili potrebe organizma dovoljno je popiti jednu čašu kozjeg mleka. Od kozjeg mleka prave se surutka i jogurt koji se preporučuju za terapiju obolele jetre i kod mononukleoza. Proteini koji se nalaze u ovim proizvodima se brzo absorbuju pa ih zato zovu „brzi proteini“ tako da ovu namirnicu treba preporučiti onima koji imaju veće fizičke napore kao i mladima koji često idu u teretanu.

Laktacija koza traje između dvesta do trista dana,  a prema izgledu možemo oceniti kvalitet grla. Visokomlečna koza ima nežan kostur, manju glavu, tanak vrat i dobru izraženu leđnu liniju. Koža kod ovakvih grla je mekana i tanka. Kaže se da koza koja ima veliko vime i ako joj burag zauzima veliki prostor ima sve predispozicije za odličnu mlečnost. Inače, mlečnost koza raste do šeste laktacije,  kada polako počinje da stagnira i pada. Zanimljivo je i to da količina mlečne masti u kozjem mleku izuzetno varira pa je može biti od dva do šest posto. Pored sira, kozje mleko se može sačuvati kao zamrznuto,  ali ne duže od šest meseci.