Odavno je poznato da pčela radi očuvanja društva u toku zimskog perioda mora da obezbedi zalihe hrane za vreme paše. Ovaj, možemo slobodno reći „refleksni posao“,  ona izvodi i zbog zaštite od neprijatelja i štetočina. Zalihe meda se nalaze u zrelim ćelijama sa poklopčićima. Kako med ima hidroskopna svojstva ukoliko je vlažnost vazduha 60%, u tom slučaju se vodnjikavost ne menja dok kada je veća od 60%,  med uvlači u sebe vlagu,  dok kada je manja gubi svoju vlagu. Zahvaljujući poklopčićima med je obezbeđen,  tako da nema prekomernog zgušnjavanja, naročito u vreme zimskog perioda,  kada pčele ne mogu da regulišu temperaturu. Zanimljivo je i to da voštani poklopci sprečavaju širenje mirisa meda,  što bi moglo da privuče pčele tuđice ili kradljivice.

Postoje i pčele stražari,  koje čuvaju med u vreme kada je toplo. Njih može biti od nekoliko do više stotina, u zavisnosti od opasnosti koja preti. Da bi sprečile krađu meda,  one skladište zalihe na najudaljenije mesto od leta,  odnosno u gornje delove gnezda. Primećeno je da radi zaštite zaliha meda pčele leto u jesen delimično zatvaraju propolisom. Koliko su za pčele važne zalihe meda u zimskom periodu,  govori i činjenica da one svoje zalihe brane ubadanjem žaokama,  nakon čega umiru. Žrtva koja je ubodena osetiće jak bol i spontanim kretanjem žaoka koja je najčešće ostala u koži se još više zariva,  i samim tim povećava efikasnost otrova.

Sve ovo želeli smo da vam predočimo kako biste bolje razumeli značaj ostavljanja dovoljne količine zaliha meda u košnici. Što su zime oštrije i duže,  to su i količine potrebne za prezimljavanje veće. Takođe, utrošak meda u zimskom periodu zavisi i od snage pčelinje zajednice. Na primer, na severu pčele utroše 7 do 10 kilograma meda,  dok na jugu 6 do 8 kilograma. Treba znati da je od kraja februara utrošak hrane skoro dvostruko veći,  jer se tada pojavljuje leglo u zajednici. Takođe, posle prvog  takozvanog pročisnog leta raste utrošak hrane jer je potrebno održavati visoku temperaturu u gnezdu.

Svako uznemiravanje pčelinje zajednice u toku zimskog perioda dovodi do povećane potrošnje hrane,  jer pčele koriste dodatne zalihe za održavanje temperature u košnici. Zbog toga je veoma važno da obezbedite pčelama dovoljne količine hrane za prezimljavanje,  a ukoliko je iz nekog razloga neophodno da se izvrši dodavanje hrane,  to treba činiti kada su temperature iznad tri stepena Celzijusa. Pčele u tom slučaju treba prihranjivati šećernim sirupom koji je gust ( na 1 litar vode staviti 2 kilograma šećera). Držati se ovog odnosa,  jer gušći rastvor kristalizuje,  a ređi opterećuje creva pčele.