Kako kalemiti voće

Ilustracija,voće u cvetu
Ilustracija,voće u cvetu

U rasadničkoj proizvodnji najekonomičnije je kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak, pa se zato i najviše preporučuje za proizvodnju voćnih sadnica. Pod normalnim uslovima, okalemljeni pupoljci do proleća naredne godine ne počinju razviće u mladare, pa se zato ovaj način kalemljenja i naziva „na spavajući pupoljak“.
Pošto kod raznih voćnih podloga ranije ili kasnije prestaje mezgra, odnosno odvajanje kore od drveta, nije istovremeni početak kalemljenja za sve voćne vrste. Prvo treba kalemiti one voćne podloge koje ranije gube mezgru. Prvo treba kalemiti one voćne podloge koje ranije gube mezgru, a na kraju one podloge od kojih se kora može odvojiti sve do kasne jeseni. Evo kakav treba da bude redosled kalemljenja očenjem na spavajući pupoljak različitih vrsta voćnih podloga: kruška na krušku, šljiva na domaće sorte šljiva (“petrovača”, “crvena ranka”, “plavara”, “crnošljiva”), kajsija na šljivu (“belošljivu” i “crvenu ranku”), jabuka na sve vegetativne podloge jabuke, jabuka na sejance divlje jabuke, kruška na dunju, dunja i mušmula na dunju, kajsija na kajsiju, breskva na breskvu, višnja na trešnju, trešnja na trešnju, šljiva na džanariku, trešnja i višnja na “rašenjku” (“magrivu”). U uslovima naše zemlje, kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak najbolje je da se obavi od 5.avgusta do 20.septembra.
Pri ranijem kalemljenju može se desiti da se prevremeno razviju pupoljci u mladare, još u toku jeseni kada neće biti vremena da se do završetka vegetacije zdrvene , te mogu preko zime lako da izmrznu. I kasno okuliranje može biti nepovoljno i dovesti do izmrzavanja.
Očenje se obično obavlja iznad same zemlje , otprilike na 3-6 cm. Pre kalemljenja na donjem delu podloge, do 20 cm iznad zemlje, treba ukloniti lišće i grančice, pa onda koru krpom očistiti od zemlje i prašine, da se pri kalemljenju nebi prljalo spoljno mesto i tupio nož. Tek posle ovoga pristupa se kalemljenju. Kalem-grančice za ovaj način kalemljenja treba skidati pred samo kalemljenje, da bi bile sveže. Za očenje treba uzimati prvestveno lisne, a u izuzetnim slučajevima i mešovite pupoljke. Cvetne pupoljke ne treba koristiti, jer će po prijemu u proleće cvetati i osušiti se.

Kalemljenje na ovaj  način obavlja se tako što se pri osnovi pripremljene podloge, na 3-6 cm iznad zemlje, izabere mesto sa glatkom korom i tu kora poprečno zaseče u širini oko 1 cm. Zatim se od sredine ovog preseka kora uzdužno zaseče sve do drveta, prema zemlji, u dužini oko 3 cm tako da ceo izraz dobije oblik slova „T“. Na mestu na kome se spajaju poprečni i uzdužni preseci, kora se odvaji od drveta tupom stranom kalemarskog noža. Odmah zatim skine se pupoljak (okce) s’kalem-grančice i što brže uvuče pod delimično odlubljenu koru. Okce se skida tako što se kalem-grančica uzme u levu ruku i položi na kažiprst vrhom okrenutim naniže, pa se onda na 2-3 cm od osnove pupoljka kalemarskim nožem zaseče i kora polako povlači od svoje osnove ka vrhu.

Na oko 1 cm iznad pupoljka kora se preseče popreko i tako pupoljak odvoji od kalem-grančice. Pri skidanju se nastoji da se pupoljak odseče s malo drveta i da uz pupoljak ostane do peteljke. Pošto se okce, odnosno pupoljak odseče, odmah se vezuje odozgo nadole, pri čemu se nastoji da razmak delova veziva iznosi oko 2 mm zbog cirkulacije vazduha.
Prijem kalemova pri ovom načinu kalemljenja u prvom redu zavisi od pravilnog izbora pupoljka i podloge, a zatim i od brzine rada, čistoće i oštrine noža i čvrstine vezivanja. Dve nedelje posle očenja kontroliše se prijem kalemova. Ako pri lakom dodiru drške pupoljka lako otpadne , znak je da je kalemljenje uspelo. U protivnom, kalemljenje treba odmah obnoviti,   dok se još kora na podlozi lako odvaja od drveta.