Za organsku proizvodnju jagodičastog voća raste intresovanje u svetu i u Srbiji, ne samo u oblasti nauke i struke već i u gajenju koje predstavlja dobar i siguran put za ekonomičnu proizvodnju kvalitetnih plodova za koje postoji sigurno i stabilno tržište.

Ova oblast postaje atraktivna i zato što se na relativno malim površinama (u poređenju sa ratarskom proizvodnjom) postižu značajni prihodi odnosno pozitnvni ekonomski efekti koji doprinose održivosti proizvodnje.

Organska proizvodnja jagodičastog voća ne predstavlja samo osnovni ili dopunski prihod velikog broja gazdinstava, već i njihovu šansu da doprinesu kvalitetu sopstvenog života, ishrani biološki vrednijom hranom, prevenciji savremenih bolesti, ali i doprinos čitavom društvu kroz racionalno korišćenje resursa, očuvanje i unapređenje biodiverziteta, plodnosti zemljišta, zaštitu korisnih vrsta (Schmid, 2005).

Proizvodnju jagodičastog voća karakterišu relativno visoko ulaganje u toku zasnivanja zasada i velike potrebe za radnom snagom posebno u periodu berbe, u obradi i održavanju. Međutim, sve jagodičaste voćke brzo prirode (praktično već u prvoj godini nakon sadnje), stupaju u punu rodnost koja se održava u čitavom periodu eksploatacije ako se postupa u skladu sa principima tehnologije gajenja.

Jagodičastom voću pripadaju:

1. 1. malina,
   2. jagoda,
   3. kupina,
   4. ribizla,
   5. borovnica,
   6. ogrozd,
   7. brusnica i
   8. aronija.

Agroekološki uslovi u Srbiji povoljni su za organsku proizvodnju svih navedenih vrsta.

Međutim, objektivno postoji  dominacija maline u odnosu na druge voćne vrste jer se ona tradicionalno gaji na velikim površinama i voćari su potpuno ovladali tehnologijom gajenja.

Čitav sistem otkupa i prerade prilagođen je plodovima maline za kojima je u dosadašnjem dužem periodu postojala visoka i stabilna tražnja na svetskom tržištu.

Aktuelne okolnosti na svetskom tržištu ukazuju nam da je u Srbiji neophodno potrebno brzo proširiti ponudu jagodičastog voća na druge vrste u značajnijem obimu. Takođe je potrebno postići da period berbe bude što je moguće duži uvođenjem sorti raznog vremena zrenja, kao i da se proizvodnja realizuje kroz plasman svežih plodova ili prerađevine.

Značajnije povećanje obima proizvodnje organskog jagodičastog voća u Srbiji moguće je ostvariti kroz dva osnovna modela: 

• konverzijom (prevođenjem) postojećih zasada iz konvencionalne u organsku proizvodnju ili podizanjem novih zasada.
• Pokušaji nekoliko hladnjača da značajniji broj kooperanata prevedu iz konvencionalne u organsku proizvodnju (pre svega maline) nisu dali očekivane rezultate.

Nekoliko je bitnih razloga za taj neuspeh:

• nedovoljan nivo obučenosti voćara i nedovoljna stručna savetodavna podrška (koja se poslednjih godina postepeno uspostavlja);
• pogrešne pretpostavke o značajno nižem prinosu u organskoj u odnosu na konvencionalnu proizvodnju;
• nedostupnost inputa za organsku proizvodnju na domaćem tržištu;
• neadekvatne cene otkupa organskog jagodičastog voća koje su često na nivou cena konvencionalnog voća.

Prelazak iz konvencionalne u organsku proizvodnju treba obaviti postepeno preko sistema integralne proizvodnje da bi se:

• • uspostavila ekološka ravnoteža u zasadima,
  • izgradio pozitivan odnos voćara prema organskom postupku gajenja,
  • unapredio nivo znanja kroz kontinuiranu obuku,
  • umanjile posledice eventualnog privremenog pada prinosa.

U procesu integralne proizvodnje voćari bi se postepeno uverili u mogućnosti sistema integralne zaštite, nege i ishrane biljaka, značaj i ulogu korisnih insekata i drugih organizama, značaj agrotehničkih mera i značaj ekološke ravnoteže kao temeljnog principa na kome počiva održivost organske proizvodnje.

Drugi model (podizanje novih zasada po organskom postupku od starta) verovatno je za naše uslove povoljnija opcija. Uspeh je izvesniji ako bi se počelo sa voćarima koji načelno i nedvosmisleno podržavaju organsku proizvodnju i vide je kao svoje opredeljenje ne samo zbog šanse za zaradu već i kao svoj odnos prema proizvodnji hrane i životnoj sredini, a pre svega prema zemljištu, vodi i drugim resursima u poljoprivrednoj proizvodnji.

Podizanje novih zasada pruža mogućnosti da se odabere optimalna lokacija, pripremi sertifikovan sadni materijal, kao i ispita zemljište ne samo u pogledu sadržaja mikro i makroelemenata i humusa već i u smislu prisustva patogena, štetočina i nematoda.

Za podizanje novih zasada najbolje je odabrati zemljište koje u dužem periodu nije obrađivano (livade, pašnjaci, krčevine).

U okolnostima kada se organska proizvodnja započinje zasnivanjem novog zasada lakše je voćare obučiti u pogledu tehnologije gajenja i sprovesti proces kontinuirane obuke.

Gajenje organskog jagodičastog voća važno je ne samo zbog ishrane stanovništva već i zbog činjenice da ove voćke pored ugljenih hidrata i organskih kiselina sadrže značajne količine antioksidanata (antocijani, fenolne kiseline, katehini i flavonoli) koji su važni u prevenciji kardiovaskularnih i kancerogenih oboljenja.

Konkurencija na svetskom tržištu raste i naše pozicije i značajni prihodi od izvoza mogu se održati i unaprediti pre svega podizanjem kvaliteta i biološke vrednosti plodova što se najbolje ostvaruje u organskoj proizvodnji.