Apiterapija ili lečenje ubodom pčela posebno je zastupljena u Rusiji, gde je zvanično i priznata kao grana medicine još 1959. godine. Još tada su na ruskim fakultetima počeli da se obrazuju prvi lekari i stručnjaci iz ove oblasti – apiterapeuti.

Apiterapija se ne preporučuje pre svega onima koji su alergični na ubod pčele i njen otrov, a obazrivost je neophodna i kod ljudi koji su alergični na med ili bilo koji drugi pčelinji proizvod. Lečenju pčelinjim otrovom ne smeju da se podvrgavaju deca mlađa od 14 godina, trudnice, dojilje, teški psihički bolesnici, oboleli od onkoloških bolesti, tuberkoloze, dijabetičari tipa 1, oboleli od hepatitisa, kao i pacijenti koji imaju problem sa zgrušavanjem krvi (zato što pčelinji otrov razređuje krv) kao i osobe koje su se tek vakcinisale.

Još je otac medicine Hipokrat rekao:“Lekar leči, a priroda isceljuje“, zato i ne čudi što se ljudi poslednjih godina sve više okreću prirodnim preparatima. Ali, i kod ovakvog lečenja jedino je merodavna reč stručnjaka, pa treba biti oprezan, jer i prirodan lek nije uvek lek već može da bude i otrov ukoliko se s njim ne postupa na pravi način.