Kokošije đubrivo ima produženo delovanje do četiri godine, a najbolje je za ishranu biljaka. Sadrži dosta azota u obliku koji ga čini lako dostupnim biljkama, kao i druge elemente: kalijum, kalcijum, fosfor , mangan, magnezijum i gvožđe. Njegova pravilna primena može povećati prinos i do 40%.

Biljke ga lako usvajaju, pojačava stvaranje cvetova i plodova, poboljšava imunološki sistem biljaka, utiče na procese fotosinteze u biljkama, ubrzava sazrevanje biljaka za desetak dana, povećava se sadržaj suvih materija i šećera u plodovima, poboljšava kvalitet zemljišta. Biljke đubrene kokošijim đubrivom lakše podnose sušu.

Teško se ispira iz zemljišta i ne stvaraju visoke koncetracije soli kao mineralna đubriva. Većina povrtarskih kultura dobro reaguje na đubrenje. Paradjz i kupusnjače može se đubriti 2,5-3 kg/m2 pred osnovno oranje. Tikve i tikvice takođe odlično reaguju na kokošiji stajnjak. Luk ne podnosi ovo đubrenje pa se u plodored ubacuje u drugoj i trećoj godini.

Veliki broj proizvođača koristi fermentisani rastvor kokošijeg đubriva. Za izradu se koristi voda i đubrivo u odnosu 1:1. Dobijeni rastvor je visoko koncetrovan i potrebno ga je pre primene razrediti vodom u odnosu 1:10.

Paletirano đubrivo se sve više koristi. Ono nema karakteristični miris, jednostavno je za korišćenje i može da se primenjuje u različitom vremenskom periodu. Koristi se u količini 100-300 g/m2  fermentacija traje do dve nedelje. nakon primene potrebno je izvršiti zalivanje.

Kokošije đubrivo može se koristiti u kompostiranju.Đubrivo će ubrzati proces kompostiranja i poboljšati karakteristike dobijenog komposta.