Sadnju voćaka, odnosno zasnivanje novih voćnih vrsta , treba obaviti u vreme mirovanja vegetacije, znači kasna jesen, tokom zime ( ako vremenske prilike dozvole) ili rano proleće najkasnije do kraja marta.
Sadnice imaju presudan uticaj na prijem, porast, prinos i kvalitet. One moraju biti :
– jednogodišnje, prve klase , bez mehaničkih idr, povreda,
– sadnice koje se koriste za sadnju moraju biti zdrave, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i nadzemnim delom;
– korenov sistem mora biti dobro razvijen, sa najmanje 3 žile duge više od 20 cm pravilno raspoređenne;
-sadnica ne sme biti ni kržljava ni prebujna.
Neposredno pred sadnju sve povređene, sasušene i polomljene žile treba skratiti do zdravog dela. Duže žile treba skratiti na dužini od 15-20 cm i gledati da presek bude što manje kos kako bi rane što brže i lakše zarasle.. Neposredno pre sadnje koren se potapa u smešu goveđe balege i ilovače.
Sadnju po pravilu uvek treba da obavljaju dva lica; jedno drži sadnicu, a drugo zatrpava rupu, i to tako da se prvo na dno iskopanog sadnog mesta postavlja 1/3zdravice u formi humke, kako bi se po postavljanju sadnice spojno mesto ( mesto kalemljenja ) što više podiglo iznad površine zemlje.
Nakon toga se postavlja sadnica, a potom koreniste prekrije drugom trećinom zdravice, i to tako da stajnjak ( jedna lopata) i NPK 15:15:15 ne dođu u dodir sa korenom. Potom se rupa zatrpa preostalom količinom zdravice, celokupna površina prekriva ostatkom zemlje ( mrtvicom ).
Ako se radi o prolećnoj sadni obavezno oko 10 l vode po sadnici.
Po završenoj sadnji na 10-15 cm od sadnice pobije se drveni kolac i to sa one strane odakle duvaju jači vetrovi, pa sadnica priveže za njega. Vezuje se ovlaš jer će se u protivnom vezivo vremenom useći u koru i oštetiti voćku, što može izazvati njeno sušenje ili lomljenje.
