S obzirom na različite uslove, slučajeve i potrebe, đubrenje se primenjuje u jesen, u proleće i u toku leta. Jesenje i prolećno đubrenje se primenjuje od davnina u voćarstvu, dok se letnjem đubrenje preporučuje u novije vreme u vidu češćeg prihranjivanja kruške. Jesenje đubrenje se primenjuje kada su u pitanju teže rastvorena fosforna i kalijumova đubriva kao i organska đubriva tipa stajnjaka. Fosfor i kalijum su slabo pokretni elementi pa bi bilo poželjno da se ovi elementi unesu u zonu korenovog sistema.

Sa većim količinama azotnih đubriva ono ima i neke nepovoljne posledice: nitrati se mogu u preteranoj meri isprati, mogu umanjiti i otpornost kruške prema mrazevima.

Prolećno đubrenje ima značaja s obzirom na uslove sredine, osobine đubriva i stanje krušake. Ono se nameće kao neophodno i korisno, naročito pri višekratnom đubrenju. Obavlja se nekoliko nedelja pre cvetanja. U proleće se đubri azotnim đubrivima. Koje ćemo azotno đubrivo primeniti zavisi od tipa zemljišta i hemijskog sastava zemljišta.

Letnje đubrenje, u junu ili julu, deluje vrlo korisno na razvitak plodova i obrazovanje cvetnih pupoljaka. Ono se mora oprezno primeniti. Ako se izvrši kasnije , krajem leta može doći do ponovnog rasta letorasta, što umanjuje otpornost kruške na izmrzavanje. To zavisi najviše od bujnosti, rodnosti i vremenu zavšetka vegetacije. Pre bilo koje primene đubriva trebalo bi uraditi agrohemijsku analizu zemljišta na osnovu koje će dobiti preporuku o vremenu , potrebnim količinama i vrsti đubriva koju će koristiti.