Ovo su uslovi da uspevanje stočnog graška

Ilustracija: Stočni grašak, foto: NS seme
Ilustracija: Stočni grašak, foto: NS seme

Grašak je biljka koja zahteva intenzivnu osvetljenost. Većina gajenih sorti graška kod nas su dugog dana, mada ima sorti i neutralne reakcije na dužinu dnevnog osvetljenja. Gajenje graška u uslovima kraćeg dana, rast i razviće biljaka se ubrzava tj. dovodi do skraćenja vegetacije. Slabija osvetljenost dovodi do produžetka vegetacije, grašak za zrno ne treba gajiti u zaseni, posebno u voćnim zasadima. Međutim, grašak za zrno, krmni grašak gajen u vinogradima i voćnjacima je odličan kao siderat, odnosno za proizvodnju organske materije za popravku strukture i plodnosti zemljišta, čemu doprinosi i fiksacija atmosferskog azota uz pomoć kvržičnih bakterija.

U toku vegetacije potrebe biljke graška za vodom su dosta velike. Grašak je mezofilna biljka, loše podnosi sušu, ali je njegovo gajenje, zahvaljujući ranoj setvi i dobro razvijenim korenovim sistemom, moguće i u aridnim uslovima. Grašak u svim fenološkim fazama razvoja zahteva obilno prisustvo vlage, naročito tokom butonizacije, cvetanja i oplodnje. Međutim, grašak je najosetljiviji na nedostatak vlage od početka butonizacije do punog cvetanja. Prevelika vlaga prouzrokuje poleganje biljaka, posebno sorti namenjenih za proizvodnju krme. Transpiracioni koeficijent graška se kreće između 400 i 450, a šire varira od 300 do 600 jedinica po jedinici suve materije, zavisno od sorti i uslova sredine. Sorte graška sa naboranim semenom imaju veće potrebe za vlagom nego sorte sa glatkim semenom.

Stočni grašak ima relativno kratak vegatacioni period, pa i skromnije zahteve prema mineralnoj ishrani. Najveći zahtevi za hranivima su u fazi cvetanja i početka obrazovanja mahuna.Osnovu ishrane i najvažniji izvor azota u ishrani stočnog graška predstavlja azotofiksacija. Radom simbiotskih kvržičnih bakterija (Rhizobium leguminosarum bv. Viceae) koje žive na korenu graška, sposobnih da vezuju atmosferski azot (azotofiksacija), ostaju grašku značajne količine azota na raspolaganju. Za formiranje 100 kg semena graška i odgovarajućeg prinosa žetvenih ostataka potrebno je 4,5-6,0 N, 1,7-2,0 P2O5, 3,5-4,0 K2O, 2,5-3,0 CaO, 0,8-1,3 MgO, kao i prisustvo mikroelemenata, na prvom mestu molidbena i bora.

Grašak uspeva na mnogim tipovima zemljišta, od laganih do težih. Za ranu proizvodnju pogodnija su laka, peskovita zemljišta, a za kasniju pogodnija su duboka, plodnija zemljišta, dobro obezbeđena vlagom. Grašku najbolje odgovaraju zemljišta koja su po reakciji bliska neutralnim, odnosno najbolja pH zemljišta su od 6,8-7,4 a kiselost veća od 6 ima izrazito nepovoljno dejstvo, te takva zemljišta nisu pogodna za gajenje graška.