U prvoj nedelji života jarad se hrane na sisu i konzumiraju samo majčino mleko. Poželjno je da u ovom periodu mladunče sisa po volji, i da bude zajedno sa majkom. Ukoliko je odvojeno od majke, potrebnu količinu mleka 0.5-0.8 l na dan,dati u 4-5 podoja. Od druge nedelje u ishrani se uključuju kvalitetna sena (lucerka – detelina), i povećava se količina mleka, a smanjuje broj podoja na 4 pa i 3 podoja. Od treće nedelje u ishrani dodaje se koncetrat za jarad sa 18% proteina, količine od oko 50 gr koja se postepeno povećava tako da sa starošću od 35 – 40 dana dobije 300-350 gr koncetrata.

Ova količina koncetrata se zadržava, a veće potrebe jaradi u pogledu hranjive materije nadomešćuju se upotrebom veče količine sena. Količina mleka od pete nedelje počinje da se smanjuje, tako da jarad za priplod odbijamo sa 2 meseca starosti, a ostalu i ranije. Zbog sve veće potražnje kao i cene mleka i mlečnih proizvoda od koza, u ishrani jaradi nakon 7 dana starosti možemo postepeno uklučiti zamenu za mleko. Seno i voda moraju imati uvek na raspolaganju. Da bi se dobio zdrav i vitalan podmlatak veoma je bitna ishrana koza naročito u drugoj fazi bremenitosti (poslednjih 45 dana pre jarenja). U ovom vremenskom periodu dolazi do brzog razvoja ploda, a ujedno je to i period za servis vimena – priprema mlečne žlezde za narednu laktaciju. U mnogome od načina ishrane koza u drugoj polovini bremenitosti zavisi kvalitet rođenih jaradi i kvalitet kolostruma. Zbog toga je ovaj period, jedan od kritičnijih u proizvodnom ciklusu.

Ishranu treba prilagoditi na osnovu broja i brzine razvoja ploda. Količina obroka se povećava za 30% pa i više, orjentaciono obrok bi se mogao sastojati od 2.5-3 kg kvalitetnog sena i 200-300 gr koncentrata u zavisnosti od kvaliteta sena.

Prvih pet dana nakon porođaja kozu hranimo napojem od žitarica i kvalitetnim senom, a nakon toga postepeno normalizujemo obrok. Brzo nakon jarenja, jare je pokretno i sposobno da traži vime. Pre sisanja, vime koza treba oprati i izmusti prve mlazeve kolostruma u posebnu posudu, jer je veća prisutnost bakterija u prvim mlazevima. Sa prvim mlazevima popijenog kolostruma koji sadrži imunoglobuline formira se pasivni imunitet, povećava otpornost i štiti organizam od bolesti. Pasivni imunitet predstavlja osnovu u formiranju aktivnog imuniteta. Hranjivim materijama iz kolostruma zagreva se organizam, a ujedno se i razvija. Kolostrum uspostavlja normalni protok hranjivih materija kroz creva. U slučaju da majka ugine ili nema mleko, jarad se podmeće kozi koja ima kolostrum, a može im se dati i kravlji kolostrum.