Jara grahorica se brzo razvija i prosto guši korov tako da se herbicidi u borbi protiv korova i ne koriste ili vrlo retko. Seje se od polovine februara do polovine marta. Setvena norma : 100-120 kg/ha uz dodatak 30-40 kg ovsa. Valjanje lakim valjcima nakon setve je obavezno.
Grahorica je značajna krmna biljka koja treba da ima mesto u planu setve svakog ozbiljnog poljoprivrednog proizvođača, a naročito stočara.
Koristi se za proizvodnju i dobijanje zelene krme koja se troši u svežem stanju, zatim kao seno ili silaža, a njeno seme se može koristiti i kao komponenta u krmnim smešama, ističe dipl. inž. poljoprivrede PSSS Miloš Nikoletić.
Setveni sloj zemljišta treba da je dobro usitnjen i poravnat čime se obezbeđuje kvalitetnije izvedena kosidba.
Đubrenje se primenjuje pri osnovnoj obradi ili predsetveno i zavisi od obezbeđenosti zemljišta i zahteva biljaka. Azot može da se izostavi ili da se primeni u manjoj dozi jer njegov višak dovodi do produžene vegetacije, kasnog i nejednakog sazrevanja i jačeg napada štetočina i bolesti.
Setva grahorice se izvodi žitnim sejalicama i pri međurednom razmaku 12,5c m. Kod nas se još uvek seje ručno (omaške) zbog setve na malim parcelama, ali i zbog nedostatka žitnih sejalica. Grahorica se može sejati kao čist usev ili u smeši sa nekom od strnih žitarica koja služi kao potporni usev i ugljenohidratna komponenta, ističe Nikoletić i dodaje:
„Obično se seje u količini od 100-120 kg/ha. Ukoliko se gaji u združenoj setvi sa strininama količinu treba umanjiti za 25-30% i dodati oko 25-35 kg semena strnine. Nakon setve obavezno je valjanje radi boljeg kontakta između semena i zemljišta i ravnomernog nicanja kao i dospevanja za kosidbu. Kosidbu ozimih i jarih sorti grahirice treba obaviti tokom punog cvetanja i prilikom pojave prvih mahuna ili u slučaju združene setve pred sam početak klasanja ili metličanja strnina. Usev namenjen spravljenju senaže kosi se nalivanjem prvih mahuna i uz nastojanje da se gubitak lista svede na minimum. Setva silažnog kukuruza nakon kosidbe grahorice donosi visoke i kvalitetne prinose zelene mase, dok hibridi grupe zrenja 200 i 300 postižu redovan prinos zrna“.
