Virus šarke šljive je jedan od najrasprostranjenijih i najštetnijih virusa voćaka uopšte, posebno šljive i drugih koštičavih vrsta. Prvi put je zapažen u Makedoniji. Šarka je veoma štetna bolest i prema nekim podacima može daizazove povremeno opadanje preko 90% plodova. Požegača kod nas smanjen prinos za 9,5-26,6%, dok je opalih plodova bilo 40,5%. U našoj zemlji viroza šarke šljive je ugrozila gajene sorte Požegača, tako da se zasadi pod ovom sortom masovno krče. Pored smanjenja prinosa virus šarke šljive pogoršava kvalitet plodova i čini ih neupotrebljivim.
Prvi vidljivi simptomi bolesti se javljaju u prolće po listanju šljive. Na lišću se uočava opšti simptom u vidu mozaičnog šarenila, koje karakteriše naizmenično smenjivanje hlorotičnih i zelenih površina. Prosvetljavanjem lista jasno se vide prstenaste pege. Na drvenastim delovima tkiva biljaka osetljivih sorti nekrotiraju i dolazi do pucanja kore. Pegese udubljuju u plod, i postaje plod neravan i smolast. Virus šarke šljive se javlja i na kajsiji i na breskvi izaziva tipične simptome. Među brojnim prirodnim domaćinima su šljiva, japanska šljiva, breskva, nektarina, trnošljiva, ukrasna šljiva i crni trn. Virus šarke šljive se održava u brojnim domaćinima, među kojima je šljiva najvažnija. Izdanci koji se obrazuju na korenu zaraženih biljaka su, takođe zaraženi. Vaši imaju važnu ulogu u prenošenju virusa. Prenose ga ishranom na zaraženom lišću od nekoliko sekundi. Može se preneti sokom, semenom, polenom. Veoma važna mera zaštite je proizvodnja bezvirusnog sadnog materijala. Od posebnog značaja je gajenje otpornih i tolerantnih sorti.
