Za prihranu sobnog cveća obično se koristi organsko hranivo kod promene supstrata, a kad je posađeno u bašti, koristi se granulirano, tečno i kristalno mineralno đubrivo. Kad presadite biljku, sačekajte da prođu oko dva meseca pre nego što počnete redovnu prihranu. Sa svežim supstratom dolaze i hranljivi elementi, koje će biljka prve iskoristiti. Tečno hranivo tipa „za zelene biljke” ili „cvetnice” odgovara većini biljnih vrsta u toku perioda rasta. Daje im hranljive supstance za zdrav i snažan rast.

Hraniva u vidu štapića su praktična, jer postepeno oslobađaju hranljive elemente tokom 2 – 3 meseca i treba ih koristiti u proleće ili leto. S obzirom na njihovu jaku koncentraciju treba ih staviti u humus uz ivicu saksije, a ne u sredinu, gde bi mogli da oštete koren. Taj tip hraniva je idealan za tek presađene biljke, jer se tako izbegava svaki direktan kontakt koncentrovanog preparata s korenom. Prihranjivanje je neophodno za biljke u saksiji, jer koren raspolaže samo ograničenom zapreminom zemlje.

Male biljke koje su sada u sobi,  lako se odnesu u kadu i istuširaju dok sa većim biljkama to zna biti nepraktično. U tom se slučaju tuširanje se može obaviti i pomoću raspršivača: površinu ispod i oko biljke zaštitite papirom ili prikladnom tkaninom, odstranite sve stare i osušene delove biljke, uklonite paučinu i eventualnu prljavštinu (uz pomoć peruške i vlažne krpice), uz pomoć raspršivača obilno isprskajte listove vodom, mekanom krpicom lagano prebrišite ostatke vode i ostavite biljku da se osuši.

Fikuse možete jednom mesečno zalivati zaslađenom vodom. Na 1 litar vode uzima se 1 kafena kašika šećera. Listovi fikusa mogu se brisati mlekom. To će doprineti sjaju i lepoti biljke. Mleko je, inače, veoma korisno za biljke. Neke domaćice ubrizgavaju špricem mleko, direktno u stablo biljke.