Smatram da u ovim teškim vremenima pčelari treba da se čuju i da njih drugi čuju. Potrebno je da se organizuju koliko mogu i kako mogu , i da vide šta im valja činiti. Nisu samo oni u problemu, svi smo u problemu. Nadamo se da će ovo uskoro proći i da ćemo se vratiti normalnom životu. Stalno smo u kontaktu sa poljoprivrednicima, i pre neki dan smo razgovarali sa pčelarima.
,, Ja imam sreću da, ne čineći prekršaj, mogu da posetim svoj pčelinjak tako da vam mogu preneti kakva je trenutna situacija sa pčelama, ističe naš sagovornik Dragutin Krsmanović, i ističe: ,, Imam pčelinjak od stotinak društava na jednoj lokaciji 7 km od Požege, na 600 m nadmorske visine. Pčele su u dobrom stanju, sve su izimile sa nekoliko bezmataka (spojeno) i dobro se razvijaju. Zalihe perge, zajedno sa novim unosom, su solidne, ali bar kod mene unos nektara je bio dosta skroman.
Po rečima Krsmanovića, pčelar koji nije obezbedio dobru zimnicu može da bude u velikom problemu, jer je potrošnja mnogo veća od prinosa. Ovo se prvenstveno odnosi na starije pčelare preko 65, odnosno 70 godina, zbog nemogućnosti odlaska na pčelinjak. Pojavili su se i slučajevi uginuća od gladi. Stariji pčelari bi trebalo da zamole mlađe u koje imaju poverenja da odu na njihov pčelinjak i da urade urgentne stvari na pčelinjaku, a to je prvenstveno prihrana.
,,Što se tiče narednih poslova, ubacivanje ramova, satnih osnova, pregleda društva po svoj prilici moramo rešavati kako se snađemo jer ovo će sigurno da potraje. Do sada, prihrana sirupom mogla je da se obavi i u sred dana, bez bojazni od grabeži, što je vrlo bitno zbog zabrane kretanja posle 17 časova. Kakva će situacija biti za eventualnu seobu pčela, to u ovom momentu ne može niko da zna. Za vreme bombardovanja 1999. godine selio sam pčele na bagrem i to je bila jedna od najboljih godina, kaže Krsmanović.
,, Drugi deo ovog obraćanja uputio bih našim stručnjacima – lekarima, slušam njihove savete i poštujem uputstva, a takođe Vladi Republike Srbije i ministru poljoprivrede. Ministar Nedimović uradio je izuzetno korisnu stvar što je produžio starosnu granicu sa 65 na 70 godina za ruralnu sredinu, odnosno poljoprivrednike. Ta odluka doneće nam dosta hrane, milione evra, bez ugrožavanja borbe protiv ove nezapamćene bolesti. Koliko sam naučio slušajuči naše stručnjake, zadatak svakog pojedinca i ujedno obaveza je izbegavati maksimalno bilo kakve kontakte, samoizolacija i karantin, priča Krsmanović i nastavlja:
,,Treba da znaju oni koji odlučuju i sprovode odluke da ova tri uslova pčelari ispunjavaju i u normalnim uslovima dok su u pčelinjaku i rade sa pčelama. Mi smo u pčelinjaku uvek u samoizolaciji i svaki pčelinjak je praktično karantin za sebe. Moj pčelinjak od 20 ari je ograđen, 2 km u poluprečniku niko ne živi, prilazni put je nekategorisan i ja u normalnim uslovima danima poželim da neko naiđe da progovorimo koju reč. April je mesec kada pčelar mora biti u pčelinjaku, jer ne samo da će ostati bez prihoda u toj godini, već će ugroziti i opstanak pčelinjih zajednica. Za nas pčelare, pčela je jagnje ili tele, kućni ljubimac a takođe i dodatni izvor prihoda (za profesionalce životna egzistencija).
Nadamo se da će ove poruke dopreti do naših stučnjaka i izvršne vlasti, i da će naći mogućnosti da se organizujemo da spasemo naše pčele, a da ni jednog momenta ne ugrozimo ono što je trenutno najvažnije, a to je da pobedimo ovo zlo koje je snašlo ceo svet.
