Kao što je već poznato usled proglašenja vandrednog stanja od strane Vlade Republike Srbije, licima koja su starija od 65/70 godina je zabranjeno kretanje van svojih domova, pa tako i našim pčelarima do njihovih pčelinjaka.

Iako su odluke Vlade republike Srbije razumljive i opravdane jer je situacija sa korona virusom poprilično ozbiljna, međutim Savez pčelarskih organizacija Srbije smatra da po uzoru na druge Evropske zemlje, poput Nemačke, Hrvatske, Slovenije itd., kretanje pčelara u strogo kontrolisanim uslovima i uz stroge mere opreza (od kuće do kola, iz kola do pčelinjaka), ne predstavlja potencijalnu opasnost da će se pčelar zaraziti korona virusom, jer ne bi imao kontakte sa drugim licima, a kao i što smo navodili zabranjeno bi im bilo i stajanje na pumpu radi kupovine goriva ili poseta drugih prodajnih objekata.

Stav pčelarskih organizacija Srbije je da uz posebnu dozvolu koja se dobija popunjavanjem elektronskog zahteva za odobrenje kretanja za poljoprivredne proizvođače iz oblasti stočarstva, a koja se izdaje od strane Ministarstva unutrašnjih poslova važi i za pčelare koji su stariji od 65/70, te da i oni mogu uz stroge mere opreza da se kreću do svojih pčelinjaka, a ukoliko bilo kojih pčelar prekrši predložene mere slede mu kazne predviđene zakonom.

Naime, zašto je ovo vrlo bitno:

• Razmere štete koje će pčelari i pčelastvo pretrpeti zbog zabrane odlaska u pčelinjake, starijima od 65 godina, sabiraće se na jesen ali je već sada izvesno da će ta šteta biti ogromna;
• Većina naših članova, preciznije 2.818 pčelara je u grupi onih koji imaju više od 65 godina i kojima je obilazak pčela zabranjen. Zbog toga je ugroženo više od 160 hiljada košnica;
• Mraz i sneg tokom marta ali i nemogućnost odlaska na pašu pčele je već dovela u opasnost i većini preti glad. To bi moglo da na određen način ugrozi i proizvodnju hrane kod nas;
• Nemerljiv je uticaj pčela, one su glavni oprašivači u prirodi. Na gubitku će sem pčelara biti i poljoprivrednici jer je procena da pčele podižu prinos ratarskim kulturama za najmanje četvrtinu;
• Veliki problem predstavlja i tretiranje zasada sredstvima za zaštitu bilja. Mnogi voćari, usled zabrane kretanja posle 17h, tretiraju svoje voćnjake u toku dana, a čak i da ne koriste sredstva koja su otrovna za pčele (što je zabranjeno zakonom u toku cvetanja), može dovesti do stradanja pčela. Usled nemogućnosti odlaska na pčelinjak, pčelari će ovakve probleme kasno uočiti;
• Vrednost svake košnice je između 250 i 300 evra. kada je košnica, kako to pčelari kažu u paši. Nemogućnost da pčelari obiđu svoje košnice poslednjih dana koriste lopovi. Tako je članovima Saveza pčelarskih organizacija Srbije iz okoline Kragujevca i Srebrnog jezera ukradeno više od 60 košnica.
• Ako se nešto uskoro ne promeni biće kasno a ova godina biće izgubljena za pčelare i mnogim pčelarima su upravo pčele značile i dodatni izvor prihoda.