Žuti zvezdan je krmna biljka i može se uzgajati kao čist usev,  ili što se češće radi u smeši sa drugim biljkama. Koristiti se za ispašu, seno ili kao silaža. Ima važnu ulogu u spravljanju travno – leguminoznih smeša. U narodu je poznat kao smiljka.

Višegodišnja je biljka ( 5-7 godina),  ima sitno seme, koje klija na 3-4 stepena° C i dobro podnosi sušu.

Uspešno se proizvodi na kiselim, neutralnim, baznim , vlažnim, teškim,  suvim, peskovitim i može se reći na skoro svim poljoprivrednim zemljištima, a ono što je za stočare najvažnije i na zemljištima koja nisu povoljna za lucerku žuti zvezdan će se dosta uspešno gajiti i davaće zadovoljavajuće prinose, a i pri korišćenju kao ispaša stoka neće dobijati naduv.

Ako se gaji kao čist usev najbolji predusevi su strna žita i okopavine. Osnovna obrada se obavlja u jesen na dubinu od 25-30 cm, ako su predusev bila strna žita obavezno usitniti i ravnomerno rasporediti po površini žetvene ostatke pa onda najbolje isti dan, ako ne onda sutradan po skidanju useva plitko do 15 cm zaorati strnjište.

Predsetvena priprema zemljišta se radi neposredno pred setvu u proleće ili jesen. Organsko đubrivo kao i mineralno( fosfor i kalijum) uneti pri osnovnoj obradi i to stajnjaka od 25-30 t/ha , a fosfora i kalijuma 80-120 kg/ha. Azota uneti predsetveno 50 – 60 kg/ha.

Setva se obavlja omašno –ručno ili mašinski sejalicama u slegnuto , sitno i izravnato ukratko idealno pripremljeno zemljište Setva u proleće se izvodi u martu ili aprilu, a može i krajem leta u avgustu do polovine septembra. Setva posle prve polovine septembra nosi opasnost od pojave ranih jesenjih mrazeva i izmrzavanja nedovoljno razvijenih biljaka.

Najbolje je setvu obaviti sejalicama sa količinom semena od 10-15 kg/ha, mada ima podataka da je dovoljno i 9-11kg/ha. Seje se uskoredo kod nas na 12,5 cm može od 10-15 cm i preproručljivo je plitko od 0,5-2 cm. U smeši sa travama obično ga ima od 30-70%.

Korovi mogu naneti veliku štetu tako što utiču na prinos gajene kulture. Oni su konkurenti za hranu, prostor,  svetlost i vodu. Za borbu protiv korova isključivo slušati savete stručnog lica za zaštitu bilja.

Kosi se kada se pojavi 10 % cvetova, a kada je u smeši sa travama kosi se malo kasnije.  Visina kosidbe je najbolja na 10cm. Ima 2-3 otkosa. Kada dostigne visinu 15-25 cm koristi se za ispašu. Ispašu podnosi dobro ali stalna, neprekidna ispaša dovodi do iscrpljenosti i slabosti biljaka što utiče na proređivanje biljaka. Ne izaziva nadimanje kada se koristi za ispašu.

U brdsko-planinskom području treba da bude najvažnija leptirnjača.

Daje prinos od 35-40t/ha zelene mase ili 6-9 t/ha sena , a u smeši sa travama 10-15 t/ha.

Na početku cvetanja ima oko 24% sirovih proteina u odnosu na SM. Zanimljivo je da u sebi ima i tanin pomoću koga se biljka štiti od bolesti , štetočina. On se ne može po svom značaju uporediti sa lucerkom, ali naša zemljišta ispod Save i Dunava su kisela, sa sve manjim procentom humusa. Zbog toga naši stočari uz pomoć struke treba da nađu odgovarajuću leguminozu za takva zemljišta, parcele, koje koriste.