Koje preparate koristiti u precvetavanju

Ilustracija: zasad šljive
Ilustracija: zasad šljive

Najznačajni štetni organizmi koji napadaju šljivu su:

  • Monilioze (Monilinia laxa, Monilinia fructigena),
  • plamenjača šljive (Polystigma rubrum),
  • rogač šljive (Taphrina pruni),
  • šupljikavost lista šljive (Stigmina carpophila),
  • rđa šljive (Tranzschelia pruni spinosae).

Plamenjaču šljive prouzrokuje gljiva Polystigma rubrum. Bolest se javlja svake godine u različitom intezitetu u zavisnosti od povoljnih uslova za razvoj patogena.
Simptomi se javljaju na listovima, formiraju se okrugle ili eliptične pege, pege se spajaju i mogu zahvatiti celu lisnu površinu. Pege su žućkaste boje, postepeno postaju narandžaste i na kraju crvene, na licu lista malo ispupčene, a sa naličja udubljene. Usled jačih napada lišće prevremeno opada u avgustu ili početkom septembra.

Voćke slabe, plodovi su sitni, lošeg su ukusa i opadaju, posebno su osetljive Požegača i Čačanska lepotica. Patogen prezimljava u zaraženom lišću, pa opalo lišće predstavlja izvor zaraze u proleće naredne godine. Zaraženo lišće je jedini izvor zaraze te se iz tog razloga preporučuje mehanička mera sakupljanje i uništavanje zaraženog lišća. Hemijske mere podrazumevaju primenu odgovarajućih fungicida.

Tretman treba obaviti kada je šljiva u fenofazi „precvetavanje“, kada otpadne 50-70% belih kruničnih listića preparatima iz grupe ditiokarbamata. Nakon 10-14 dana ponoviti tretman gore navedenim preparatima.

Najznačajnije štetočine šljive su:

    • Šljivine ose (Hoplocampa flava, Hoplocampa minuta),
    • šljivin smotavac (Grapholita funebrana),
    • lisne vaši (Aphididae).

Šljivine ose (Hoplocampa flava, Hoplocampa minuta) su rasprostranjene u svim rejonima gde se šljiva gaji, javljaju se svake godine. Žuta šljivina osa (Hoplocampa flava) je krupnija od crne (Hoplocampa minuta), obe imaju isti način razvića. Imaju jednu generaciju godišnje, prezimljava larva u zemljištu, razvijaju se samo na šljivi. Najveće štete nanose larve, larve su ubušuju u tek zametnute plodove, hrane se tkivom ploda i semenkom i prelaze iz jednog u drugi plod, jedna gusenica napadne više plodova. Ukoliko je oštećen veći broj plodova tada dolazi do prevremenog opadanja. Suzbijanje se vrši u vreme precvetavanja šljive preparatima na bazi a.m. fenitrotiona, deltametrina.

Tretman bi trebalo obaviti kasno popodne, kada je smanjena aktivnost oprašivača. U zasadima su urađeni tretmani u fenofazi „bubrenja pupoljaka“ za suzbijanje prezimljujućih formi štetnih organizama (prouzrokovača bolesti, zimska jaja štetnih insekata i grinja), tretmani za suzbijanje prouzrokovača Monilioza u fenofazi “bele kokice” i tokom „ cvetanja“.

Proizvođačima se savetuje da u narednom periodu obave tretman protiv prouzrokovača bolesti (rđe šljive i plamenjače šljive) i štetočina (šljivine ose).

Preporučuje se primena fungicida iz grupe ditiokarbamata (a.m. mankozeb, kaptan) u kombinaciji sa insekticidima (a.m. dimetoat, deltametrin, hlorpirifos), nakon 12-14 dana potrebno je ponoviti tretiranje sa navedenim preparatima.

Prilikom primene preparata poštovati uputstvo za primenu preparata, koristiti ispravnu mehanizaciju i lična zaštitna sredstva.