Najčešće bolesti pčela

Ilustracija: pčele. foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: pčele. foto: Svetlana Kovačević

Čuveni naučnik Albert Ajnštajn je upozoravao da bi u slučaju izumiranja pčela, čovečanstvu ostalo još samo četiri godine života. Naime, pčele su glavni oprašivači voća i povrća, a njihovim nestankom bila bi dovedena u pitanje proizvodnja hrane, pa samim tim i opstanak civilizacije.

Poslednjih godina svedoci smo kako u Srbiji, tako i u svetu masovnog pomora pčela zbog raznih bolesti i prekomerne upotrebe pesticida,  kojima se prska voće,  što dovodi do smrti ovih životinja. Čini se da nema dana da se neko od srpskih pčelara ne požali kako su mu uginule pčele,  što je velika šteta ne samo za njega već i za ceo ekosistem u kome obitavaju pčele. Da biste lakše i bolje zaštitili svoje košnice potrebno je da prepoznate i razne bolesti i štetočine koje napadaju pčele.

Pčele žive u biološki veoma složenoj zajednici zbog čega se bolesti koje ih pogađaju u mnogo čemu razlikuju od bolesti ljudi i domaćih životinja, pišu u Praktikumu iz pčelarstva dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa Poljoprivrednog fakulteta, u Novom Sadu i Beogradu.

Kao jedinka pčela ne može živeti sama, već je za njen opstanak neophodan kompletan pčelinjeg društva odnosno jedna matica, nekoliko desetina hiljada radilica i nekoliko stotina trutova.

Savremeni način pčelarenja pogoduje širenju bolesti, jer često pčelari ni ne znaju da  tokom prenosa saća može preneti uzročnike bolesti iz jedne košnice u drugu. Osim toga postoji veliki broj parazita, bakterija, gljivica i virusa, koji napadaju pčelinje zajednice i nanose ogromne gubitke pčelarstvu. Da bi se sačuvalo zdravlje pčelinje zajednice neophodna je redovna kontrola društva od strane pčelara koji mora da prepozna moguće bolesti i primeni adekvatne mere kako bi se bolest zaustavila, a pčele ozdravile. Poznavanje osnovnih simptoma bolesti koje ugrožavaju pčelarstvo omogućava pčelaru da u što ranijoj fazi uoči bolest i preduzme mere sanacije. Prilikom kontrole košnica treba razlikovati bolesti pčela i bolesti pčelinjeg legla koje se relativno lako uočavaju jer dovode do nepravilnosti u leglu.

Američka kuga pčelinjeg legla poznata i pod imenom Američka trulež legla,  je bakteriska bolest,  koja  predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih problema pčelinjih zajednica. Bolest karakterišu promene na poklopljenom leglu dok odrasle pčele ne obolevaju. Uzrok ove bolesti je bakterija iz familije Bacillaceus – Penibacillus larvae štapićastog oblika i veličine 2,5 do 5milimetara. Ali, neka vas ne zavara njihova veličina jer mogu da naprave ogromnu štetu u pčelinjaku. Bakterija ima vegetativni oblik i spore koje su veoma otporne u spoljnoj sredini i u sasušenoj masi na dnu starog saća mogu da prežive, verovali ili ne 30-40 godina. Spore su otporne i na većinu dezificionih sredstava koje se koriste u pčelarstvu. Za razliku od spora vegetativni oblici su osetljivi na toplotu, isušivanje, dezificijense, sulfanamide i antibiotike. Međutim, u slučaju tretiranja košnice lekovima antibioticima vegetativni oblici bakterije prelazi u svoj mnogo otporniji oblik – spore.

Američka kuga pčelinjeg legla je prisutna u celom svetu. Kako upozoravaju dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori  Poljoprivrednog fakulteta, ova bolest se brzo i lako se širi i drugo zadržava u pčelinjacima. Glavni izvor infekcije su zaražene, bolesne i uginule larve, med, polen, saće i unutrašnje površine košnice i oprema u samoj kosnici. Infekciju šire i pčelari kada spajaju ramove slabijih sa jačim društvima bez prethodne zdravstvene kontrole društva. Do infekcije može doći tokom seobe pčelinjeg društva, preko zaraženog meda koji se koristi za prehranu pčela, ali i mehaničkim putem i preko insekata parazita kao što je voštani moljac, ose, muve…

U slučaju inficiranih lavi u košnici bolest mogu prenositi i same  pčele radilice, negovateljica i čistačice koje čiste ćelije i pripremaju ih za polaganje jaja. Spore dospevaju na njihovo telo i šire se u nove ćelije.

Prvi simptom koji ukazuje da nešto nije u redu je raštrkanost samog pčelinjeg društva koje nije jako i kompaktno kako bi trebalo da bude. Promene su vidljive i na poklopcima ćelija i to treće nedelje nakon inficiranja. Poklopci postaju tamniji, čak tamno mrke boje, pokvašeni su i lako se skidaju, javljaju se rupice na ivicama koje su posledica pokušaja pčela čistačica da očiste leglo. Nakon toga dolazi do isušivanja larvi što dovodi do uvlačenja poklopca ka unutrašnjosti ćelija, a larve se pretvaraju u žitku lepljivu masu braon boje i nakiselog mirisa. Vremenom ova masa se suši i lepi za dno ćelije pa je lako uočljiva u košnici,  upozoravaju dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić.

Da bi se uspostavila tačna dijagnoza najbolje je odneti na pregled uzorak saća sa poklopljenim leglom veličine 10 x10 santimetara.

Uzorak se pakuje u papir i zatim stavlja u kartonsku kutiju koja se nosi u veterinarsku dijagnostičku ustanovu. Uzročnik se može naći u medu tako da se i on po potrebi dostavlja na pregled.

Nažalost za ovu bolest ne postoji lek. Kada se ustanovi oboljenje, moraju se poštovati mere koje propisuju Pravilnici, odnosno da se pčele prvo „uguše”, a zatim se vrši spaljivanje pčela zajedno sa ramovima i voskom i svim otpacima iz košnice. Oprema i košnice se dobro mehanički očiste i rigorozno dezinfikuju. Afrička kuga pčela mora obavezno da se prijavi nadležnim institucijama. Pčelar dobija nadoknadu za sanirana društva, ali samo ukoliko se oboljenje prijavi na vreme, odnosno u roku od dva meseca nakon pojavljivanja zaraze što se utvrđuje pri postavljanju konačne dijagnoze u laboratoriji.