Opština Ražanj nalazi se u jugoistočnoj Srbiji i pripada nišavskom okrugu. Nalazi se na raskrsnici Velikog i Južnog pomoravlja, podno planine Bukovik. Geografsko – klimatski uslovi odlični su za ugoj voća, a najviše se gaji šljiva sorte stenlej, ali i kupina, jabuka i dunja.

Poslednjih godina primetan i je razvoj plantažnog uzgoja šipurka. Pionir u ovoj oblasti voćarstva u ovom kraju je Bratislav Milosavljević,  koji šipurak gaji već godinama na jednom hektaru površine.

Bratislav je dobro poznati domaćin ovog kraja. Voćarstvom se bavi od 1965. godine  kada je završio Srednju poljoprivrednu školu voćarsko-vinogradarski smer u Rekovcu kod Kragujevca. Osim plantažnog šipurka koji gaji na čitavom hektaru, uzgaja šljive na 50 ari i kupine na 25 ari površine.

– Listajući literaturu i prateći situaciju na tržištu dugo sam tražio koju voćnu vrstu da uzgajam. Posle temeljnog istraživanja došao sam na ideju da podignem plantažu šipurka i nisam se pokajao – rekao je za Agrobiznis magazin Milosavljević.

Priznaje da nikada nije izveo konačnu računicu i stavio na papir ulaganje i prihod od šipurka ali tvrdi da je uzgoj ovog voća više nego isplativ.

– Ne znam tačnu cifru,  ali mogu reći da je ulaganje u plantažu šipurka duplo manje od svake druge voćne vrste, a daje duplo više prihoda posebno od recimo uzgoja koštunjavog voća – ističe naš sagovornik.

Šipurak nije zahtevan za uzgoj, ne traži neke posebne agrotehničke mere i što je najvažnije plasman je zagarantovan.

– Jedina važna agro tehnička mera kod šipurka je rezidba. Ako ga dobro orežete imate prinose od četvrte godine. Ja sada ubiram od 10 do 12 tona šipurka po hektaru. Pored rezidbe treba baciti azotno đubrivo, ali samo jednom i pokositi korov. Šipurak je otporan na korovske biljke  koji mu ne može ništa, ali je bolje pokositi ga kako bi bilo lakše tokom berbe – otkriva Milosavljević.

Uzgajani šipurak ima plod veličine je nešto krupniji od divljeg šipurka i veličine je višnje ili trešnje. Bere se ručno, ali dobra stvar je što berba može da traje mesecima.

– Šipurak se bere pet meseci, počinje negde oko 15. avgusta a može da potraje i do Nove godine. Kad sazri plod šipurka on je čvrst, ali posle dva meseca odmekne. Ali, i tako mek može da se bere. Ja imam sušaru, pa ga osušim posle berbe jer je ogromna potražnja za suvim šipurkom. Za sada snabdevam tri firme i nemam nikakav problem sa plasmanom.

Upravo zbog odličnog plasmana, ali i cene ovog voća odlučio je da započne proizvodnju. Za razliku od ostalih voćara koji imaju muku kako da naplate svoje voće, Bratislav kaže da često rod proda unapred.

– Suvi šipurak prodajem za 180 dinara po kilogramu, dok je sirovi upola jeftiniji negde između 70-80 dinara. Kada se to pomnoži sa 10 do 12 tona roda lako se izvede računica. Suvi šipurak može da stoji neograničeno, čvrst je i zvoni kao pesak, a najčešće služi za čajeve. I kod nas u kući se tokom zime pije isključivo čaj od šipurka koji je izuzetno zdrav i bogat vitaminom C.

I dok šipurak ne može da proizvede koliko mu traže, Bratislav ne krije da muku muči sa kupinama. Zahtevnije su za uzgoj, a najviše problema ima sa plasmanom. Teško prodaje čak i vino od kupine iako je izuzetno zdravo i traženo.

– Kupina je dosta teža za uzgoj u odnosu na šipurak. Recimo, šipurak ne zahteva polivanje, a kupinu ako ne zalivate nemate prinose. Kupina mora da se đubri, reže, osetljivija je kad se bere, prska se 4 – 5 puta tokom sezone. Poslednje četiri godine imali smo problema sa plasmanom. Hladnjačari nas ucenjuju, u pola berbe prekinu sa otkupom, a kupina je bobičasto voće i zahteva da se odmah proda. I onda najčešće napravimo vino od kupine. Ja imam tri tone kupinovog vina ali ne mogu da ga prodam – iskren je naš sagovornik.

Kupinovo vino se najčešće koristi kao lek za oporavak teških pacijenata. Tako je kod Bratislava došla žena posle operacije kancera dojke. Kako je rekla doktor joj je preporučio da pije kupinovo vino kako bi poboljšala krvnu sliku, ali i imunitet. Bratislav joj je poklonio dve litre vina.

S obzorom na to da žene u agrobiznisu imaju veće subvencije od države, Bratislav je mudro gazdinstvo registrovao na svoju suprugu Živicu.

– Subvencije uzima ono što svima sleduje i ne tražim ništa posebno. Jedino sam pre 10 godina sagradio i kupio potrebne mašine za sušaru preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Koštala je 13. 000 evra i još je isplaćujem, ali to mi je najbolja investicija.

Voće koje ne završi u sušari prerađuju. Njihov džem od šipurka je vrhunskog kvaliteta pa ga lako prodaju. Zato ne čudi što ovaj vredni domaćin ozbiljno razmišlja da se potpuno prebaci na uzgoj samo šipurka za kojim tržište vapi,  ne samo kod nas već i u inostranstvu.