Cvet kome treba prihrana i sunce

Ilustracija: surfinija, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: surfinija, foto: Svetlana Kovačević

Surfinije su poslednjih godina izuzetno popularne cvetnice na našim terasama, balkonima i prozorima. Osnovni razlog zašto se surfinije često mogu videti na terasama je što obilno cvetaju u bezbroj različitih boja, od maja do jeseni. Međutim, kraj avgusta je vreme kada surfinije već “posustaju” i mnogi se pokaju što su poverenje ukazali malim, veselim cvetovima, a ne dobro poznatim petunijama.

Surfinija (Surfinia), ili puzava petunija je biljka brzog i moćnog rasta, bogato cveta do kasne jeseni, da bi biljka bila u svom punom skaju obezbedite joj veliku posudu za gajenje, zemlju obogaćenu hranljivim materijama. Voli redovno zalivanje i prihranjivanje (za cvetanje) do dva puto nedeljno. Ovih dugačkih petunija, tj.surfinija imamo: bele, purple, plave, roze, bela sitnijeg cveta. I prošarane sa venama: purple i pink.

Ilustracija: surfinija, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: surfinija, foto: Svetlana Kovačević

Vodite računa da surfinija ne ostane bez vlage, jer u tom slučaju teže možete da je vratite u normalno stanje. Prilikom zalivanja vodite računa da ne pokvasite listove. Ako ste u mogućnosti, montirajte sistem za zalivanje „kap po kap“, ili je zasadite u samozalivajuće saksije. Zemlja za sadnju mora biti obogaćena makro i mikro elementima, pre svega gvožđem. Važno je napomenuti da biljke sa svetlijim cvetovima imaju veću potrebu za đubrivom.

Kako su ovo veliki potrošači hrane. obavezno ih zalivajte vodorastvorljivim đubrivom i to formulacijom za cvetanje 15:11:29 2g/1l vode. Pri svakom zalivanju obavezno dodajte prihranu i obavezno zalivajte odstajalom vodom. Ove su biljke osetljive na višak vode. Listovi počinju da dobijaju svetlu boju. pH supstrata za hibridne petunije treba da bude 5.5 do 6.2, jer je na ovoj pH vrednosti dostupno gvožđe koje one obilno troše.

 

U saksiju veličine pola metra ne treba saditi više od tri surfinije.

Suve cvetove i listove ne treba odstranjivati, jer ako se otkine bilo koji zeleni deo biljke, na otkinutom mestu nastaje rana na koju se hvataju bakterije.