Odrasli insekti su dugi oko 5 mm. Veći deo tela je tamno plave boje, dok je vratni deo narandžast. Jaja su ćilibarno žuta, veličine oko 1 mm. Ona su položena u nizovima na gornjoj strani lišća u grupicama. Kada odrastu, dostignu dužinu oko 8 mm, povlače se u zemljište gde se pretvaraju u stadijum lutke. Prezimljavaju kao odrasli insekti u ostacima šupljih stabljika žita ili drugih korovskih biljaka na parcelama i u okolini. Mogu se naći sasvim plitko ispod biljnih ostataka u zemljištu. Najveći broj imaga (odraslih insekata) pojavljuje se u proleće, početkom aprila. Po parenju, ženke počinju da polažu jaja. Period polaganja jaja zavisi od vremenskih uslova i može biti veoma dug, često i do sredine juna kada se sreću i prvi odrasli insekti nove generacije. Razvoj larvi traje tri nedelje, nakon čega odlaze u zemljište radi preobražaja u stadijum lutke. Pre odlaska u dijapauzu i prezimljavanje, odrasli insekti nove generacije se hrane lišćem raznih vrsta iz familije Poaceae, a naročito kukuruza, ne pričinjavajući velike štete.
Ekonomski značajne štete na biljkama pričinjavaju odrasli insekti i larve, uništavajući lisno zelenilo između nerava. Oštećeno lišće dobija žućkasto-belu boju, a pri jačem napadu čitavo polje dobija takav izgled. Žitne pijavice se hrane velikim brojem biljnih vrsta, naročito oštećuju strna žita, a pored njih, može oštećivati i biljke kukuruza. Međutim, hraneći se lišćem kukuruza, ubrzo počinju masovno uginjavati jer im kukuruz kao biljka hraniteljka ne odgovara. Naime, oštre dlačice kojima je list kukuruza prekriven, nakon konzumiranja od strane imaga, oštećuju njegov crevni trakt, usled čega dolazi do uginjavanja. Nakon uginjavanja imaga, biljke kukuruza se regenerišu razvijajući nove listove koji pokrivaju prethodno oštećene, tako da se oni tipični simptomi oštećivanja od ovog insekta više i ne uočavaju. Stoga je pojava žitne pijavice na merkantilnom kukuruzu potpuno beznačajna. Međutim, to nije uvek slučaj kod semenskog kukuruza, gde se biljke roditeljskih linija po habitusu znatno razlikuju od hibrida, te može doći do značajnijih šteta, bez obzira što imago kasnije uginjava. U zavisnosti od jačine pojave imaga, negde se mora preduzimati i suzbijanje. Međutim, to su veoma retki primeri.
S obzirom da je aktivnost imaga i larvi žitne pijavice veoma rastegnut, daleko racionalnije je suzbijanje odraslih. Suzbijanje se izvodi kada se nalazi 8-15 imaga po m2, u zavisnosti od stanja i kondicije useva. Za suzbijanje imaga i larvi se preporučuje širok izbor piretroida (Decis 1,25-EC, Decis 2,5-EC, Fastac 10 SC, Talstar 10-EC, Karate 2,5-EC, Sumi-alpha 5-EC), u dozama koje proizođači preporučuju.
