Bagremac ili kako ga neki još nazivaju i bagremica, čivitnjača, u Americi, pustinjski lažni indigo ili kineski bagrem, naučnog imena Amorpha fruticosa je drvenasta biljka koja formira grm sa mnogo prutića sive kore. Dostiže visinu i do dva metra. Listovi su mu nepravilno perasti, sastavljeni sa 7 do 10 parova listića, u početku maljavih, a kasnije golih. Na vrhovima grančica nalaze se cvasti nalik na klasje, dugački 10 – 15 cm, ljubičaste ili tamno crvene boje. Mada pripada leptirnjačama, cvet se sastoji samo od jedne latice sa deset prašnika, međusobno sraslih filamentima. Plodovi su malene mahune, duge svega oko osam santimetara, u kojoj je jedna semenka.
Cveta krajem maja i u junu. Cvetanje traje 20 do 25 dana, i to odmah poslije bagrema, u vreme kad uglavnom nema druge značajnije paše. Ubraja se u dobre medonoše, čije cvetove pčele posećuju tokom celog dana. Dnevni prinos nektara može da bude sedam, a ukupan prinos po košnici i do 30 kilograma. S jednog hektara pčele mogu da sakupe oko 300 kilograma meda. Najbolje prinose daje kada je vreme toplo, mirno i s dosta vlage u vazduhu. Vegetacija i medenje usporava se ili prekida ako nastupe velike vrućine s vetrom ili kišno razdoblje.
Med od bagremca je proziran, crvenkast, finog ukusa i spada u kvalitetne vrste meda, pa sve veće interesovanje tržišta podstiče pčelare da odlaze na ovu pašu. Osim toga, med je veoma dobar za prezimljavanje pčela, a obilje polena odličan je izvor belančevina, minerala i vitamina za razvoj pčelinjeg legla.
Nektar bagremca sadrži 53 odsto šećera. Med je proziran, tamnocrvenkast i veoma ukusan. Spada u red kvalitetnih medova. Veoma je dobar za prezimljavanje pčela.
Dobro uspeva kako na vlažnim i plavnim područjima, tako i na suvljim terenima, pored puteva, železničkih nasipa i sl. Pogodan je za pošumljavanje odrona, kosina i klizišta, jer korenovim sistemomdobro vezuje tle. Počinje da cveta treće godine, a zatim redovno i masovno svake godine u toku maja i juna, odmah po završetku cvetanja bagrema i traje 20-25 dana. Spada u vrlo dobre medonosne biljke, koju pčele posećuju celog dana radi skupljanja nektara i zlatnožutog polena. Dnevni unos nektara može da bude do 7 kg, a ukupan prinos meda po košnici i do 30 kg. Sa 1 ha pčele mogu da sakupe do 300 kg meda, koji je tamnocrvenkast i prijatan za jelo.
