Poslednjih godina u Kolubarskom okrugu vlada sve veće interesovanje za gajenje rena. Najveće interesovanje vlada kod poljoprivrednih proizvođača koji žele da uz mala ulaganja na manjim površinama ostvare dodatne izvore prihoda na gazdinstvu, a i ima i onih koji zbog nedostatka sopstvene ili anagažovane radne snage žele da promene strukturu povrtarske proizvodnje na svom gazdinstvu zasade veće površine pod ovom kulturom. Razlozi zbog kojih se poljoprivrednici odlučuju za gajenje ove biljne vrste su mnogobrojni.
Jedan od najvažnijih razloga je to što je ren dobro prilagođen agroekološkim uslovima Kolubarskog okruga i može se uspešno gajiti bez većih rizika, a koji se odnose na nepovoljne vremenske prilike (suša, mraz i sl.). Ren može u mirovanju da prezimi a veoma niskim temperaturama, čak od -45 °C. Ren najintezivnije raste pri blagim temperaturama 17 – 20 °C. Temperautre više od 30 ° C usporavaju rast i smanjuju prinos i kvalitet rizoma. Ren voli vlagu. Za dobar rast najpogodnija je umerena vlažnost zemljišta i visoka vlažnost vazduha. Ne podnosi ležeću vodu. Ren je otporan na sušu, zato što razvija snažan koren i uvek pronalazi dovoljno vlage u zemljištu. Ipak, ako suša duže potraje, koren postaje sitan i drvenast. Ren nema velikih zahteva prema merama nege, zaštiti od bolesti i štetočina i ne zahteva intenzivnu agrotehniku.
Ren voli duboka, plodna, rastresita zemljišta. Najbolje je pre sadnje zemljište očististi od širokolisnih korova.
Sadi se u jesen ili u proleće (kraj marta do sredine aprila). Najčešće se razmnožava reznicama. Broj reznica po jednom hektaru zavisi od plodnosti i vlažnosti zemljišta i kreće se između 30.000 i 40.000. Sade se na međuredno rastojanje 50 do 70 cm.
Ren se može saditi na tri načina, i to:
– Sadnja ukoso na 30 cm razmaka jedna od druge u kanale koji su 50 cm jedan od dugog;
– Sadnja u vodoravni položaj reznica uz savijen gornji kraj,
– Sadnja na bankove razmaka 50 – 80 cm tako što se prave kose rupe u koje se stavljaju reznice.
Od mera nege poželjno je obaviti plitku međurednu obradu čime se održava vodo-vazdušni režim i uništavaju korovi. sa kultiviranjem se može početi čim se ukažu redovi, ali treba voditi računa da se ne oštete mlade biljke. Obično se obavljaju dva do tri kultiviranja, sve dok rozete lišća ne zatvore redove.
Prihrana se obavlja azotnim đubrivima, poželjno u 2 navrata. Ako nastupe duže suše u letnjem periodu praćene visokim temperaturama, poželjno je obaviti 2–3 navodnjavanja.
U Srbiji ne postoje herbicidi koji su registrovani za širokolisne korove u usevu rena, pa je poželjno izabrati manje zakorovljene parcele, najbolje strništa na kojima je obavljeno čišćenje od korova.
Ren se vadi kasno u jesen, kada biljka uđe u mirovanje, a lišće požuti. Može se vaditi mašinski, i to mašinama za repu, krompir ili mrkvu. Vadilice je potrebno podesiti što dublje da bi se na površinu izvadila cela biljka. Koren rena može se vaditi i ručno, ašovom. Izvađeni koreni se čiste od zemlje. Nakon tog odreže se lišće, sekundarni izdanci za reprodukciju ili preradu, kao i sitni korenčići i pupoljci.
Sa jednog hektara dobije se 5000 kg korena rena.
