Jagoda (lat. Fragaria),  je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice ruža. Zbog srcolikog oblika i jarko crvene boje  stari Rimljani su verovali da jagode imaju afrodizijačka svojstva, mada to nikada nije dokazano. U Srbiji se gaji oko pedesetak sorti. Plod jagode čini 60 odsto  vode i oko 12 odsto šećera, bogate su vitaminom C, pa jedan obrok ovog voća obezbeđuje organizmu 140 odsto potrebnog vitamina C u toku dana. Bogate su vlaknima, vitaminom A i gvožđem, pa ojačavaju arterije i nadbubrežne žlezde. Samo osam jagoda ima više vitamina C od jedne pomorandže. Jagode sadrže u većoj količini i folat, prirodni oblik folne kiseline, koji je važan sastojak u stvaranju krvi i učestvuje u metabolizmu aminokiselina. Nedostatak ovog vitamina izaziva malaksalost i anemiju, a nedovoljan unos folata povećava rizik od karcinoma debelog creva. Jagode su četvrte po redu na listi namirnica sa najvećom koncentracijom antioksidanata i u ovom voću ga ima sedam puta više nego u jabukama ili bananama.

Istraživanja su pokazala da jagode mogu pomoći pri regulaciji šećera u krvi, imaju antiupalno dejstvo, čak umanjuju i bol. Jagode igraju značajnu ulogu u prevenciji nastanka bolesti srca i artritisa, sadrže antocijanine koji pomažu pri sagorevanju masnih naslaga na telu, čak povoljno utiču i na kratkotrajno pamćenje i pomažu kod opekotina.

Jagode imaju i svojstva analgetika, pa ako vas zaboli glava ne posežite za aspirinom već pojedite jagode. Za razliku od aspirina koji sadrži acetilsalicilnu kiselinu, jagode sadrže prirodne salicilate. Najbolje je jesti ih sveže između obroka, kada su nezaslađene šećerom gase žeđ, a mogu ih jesti i dijabetičari. Jagode su odvajkada bile poznate i kao odlično sredstvo za ulepšavanje. Nekada su se dame na dvorovima kupale u soku od jagoda da bi imale belu, meku i glatku kožu, a danas se najčešće koriste maske od jagoda za lice. Umesto skupih preparata za izbeljivanje zuba koristite jagode, kao što to čini poznata holivudska glumica Ketrin Zita Džons.

Osim ploda lekovit je koren i lišće, a Vasa Pelagić preporučuje da lišće bere mlado s proleća, da se osuši u čistoj hladovini i priprema kao i svaki drugi čaj. Koristi se kod smetnji sa probavom, leči ekceme, upale grla i prehlade, a pomaže kod kostobolje i artritisa. Pije se tri puta dnevno posle jela ili se ispiraju usta sa ovim čajem.

Prilikom kupovine jagoda birajte zrele, čvrste plodove sa peteljkom. Jedina mana jagoda je što kod određenog broja ljudi izazivaju alergijske reakcije i tada je najbolje potpuno ih izbaciti iz ishrane.