Dva najvažnija ozima strna žita, daju rod u junu i julu mesecu. Zbog potebe ranije setve, ozimi ječam se vrše pre ozime pšenice.
Ječam je ovršen sa prosečnim prinosom do 5500kg/ha, a žetva pšenice počinje. Pošto su strnine jedni od veoma dobrih preduseva, iz razloga rešavanja problema korova, posebno širokolisnih, za naredni usev.
Regulacija korovske flore u usevima ozimih strnih žita se najčešće radi hemijskim sredstvima. Pravovremenim tretiranjima, njihova brojnost i postojanost može se veoma dobro regulisati.
Pored hemijskih mera, poljoprivrednici radi regulisanja korova pribegavalju veoma nepopularnoj meri – paljenju žetvenih ostataka.
To je veoma štetno za zemljište i za životnu okolinu. Paljenjem žetvenih ostataka, uništava se pored korova, korisna mikroflora zemljišta koja razlaže sve organske materije u zemljištu, stvarajući humus. Paljenjem žetvenih ostataka može se izazvati požar, što je veoma česta pojava u ovom periodu, koja izaziva ogromne materijalne štete.
Jedna od preporuka bi bila, da se nakon skidanja useva strnina, zemljište tretira, organskim ili mineralnim hranivima, u cilju povećanja njegove plodnosti. Povećanje plodnosti se ogleda u delovanju hraniva na razlaganje organske materije nakon razoravanja strništa ili pliće osnovne obrade, uz zajedničko delovanje mikroorganizama i metereoloških faktora.
Sledeće bi bilo, možda a i verovatno najbolje rešenje, postrna setva uz redukovanu obradu. Obradom zemljišta u trake i setvom najčešće soje ili kukuruza za silažu. Ovakvim sistemom gazdovanja zemljištem možemo imati i drugu žetvu sa iste površina, što znatno povećava dobit gazdinstva.
Ništa manje značajno ne bi bilo korišćenje podrivača na onim tipovima zemljišta gde je to moguće odraditi. Ovom merom zemljište se rastresa i stvaraju se bilji uslovi za funkcionisanje vodno vazdušnog sistema zemljišta. Mada je ovu meru bolje sprovoditi u jesen, ali ukoliko se ne planira postrna setva veoma korisna mera.
Ukoliko se ne planira postrna setva, ne iznosi hranivo na njivu, ne planira ljuštenje strništa, onda preostaje regulacija korovske flore hemijskim preparatima – totalnim herbicidima. u ovom slučaju voditi računa o količini sredstva i njegovoj karenci. Obavezno se konsultovati sa stručnim licima.
