Bundeva i tikva se kod nas u većini slučajeva poistevećuju. To je za našeg čoveka isto.  Najčešće se gaji bundeva čija je kora bele boje i narandžastog mesa . Upotrebljava se u zrelom stanju kao pečena, kuvana,  ili kao fil u pitama i kolačima.

Vegetacija kod bundeve traje duže nego kod tikve,  zbog čega se najviše i gaji u niziji. Gajene površine se sa porastom nadmorske visine smanjuju. Na visinama preko 500 m daje samo nedozrele plodove. Bundeva je biljka koja voli toplotu.

Ime koje se u Vojvodini koristi za tikvu je „ludaja “ pošto izaziva nervno rastrojstvo , napetost i razdražljivost ljudi i stoke ako se njeno seme koristi u sirovom stanju.

Bundevino seme se koristi isključivo pečeno i u malim količinama.

Vreže bundeve porastu duge do 7-8 metara , a plodovi kod posebno krupnih sorata mogu dostići težinu do 50 kg. Jedna od mera da bi se dobila tolika bundeva je da se uklanjaju ženski cvetovi sa vreža i da se održava maksimalno povoljna vlažnost zemljišta .

Takođe neophodno je u osnovnoj obradi zaorati velike količine organskog stajskog đubriva, jednostavno bez ova dva uslova vode i stajnjaka nema velikih bundeva.

Varijabilnost u obliku i boji ploda u okviru jedne vrste je velika. Oblik može biti okrugao , spljošten , eliptičan, loptast , da liči na hrastov žir , a boja može biti naranđasta, crvena, crna,  mrka , zelena , a najčešće je bela . Površina ploda može biti glatka ili hrapava. Plod po veličini može biti sitniji i krupniji.

Sitan plod je hranljiviji i ukusniji. Jedna od najukusnijih bundeva koja je slađa od mnogih kolača je bugarska sorta „Raketa“. Bundeva najbolje uspeva u ravničarskim krajevima , traži potpunu osvetljenost , ne voli zasenu , bogatu ishranu naročito organskim stajnjakom i dosta vlage . Osetljiva je na mraz.

Hrannjivost plodova je velika, hrannjivija je od tikve pošto sadrži više šećera , beta karotina i celuloze.

Zbog svih ovih osobina je treba sejati , negovati i koristiti u ljudskoj ishrani . Pogodna je i za organsku proizvodnju i mnogi je i koriste kao zdravu i bezbedno ispravnu hranu.

Iz semena se cedi ulje (38% do 39%) tamnozelene boje sa crvenim prelivima. Uljane sorte daju oko 48% zlatnožutog ulja.

Cveta u julu i avgustu, a sazreva tokom septembra i oktobra. Najčešće se sreću botanički tipovi krupnih plodova, glatke ili slabo segmentirane površine, beličaste ili olovnosive boje kore, žuto-narandžastog mesa i belog semena. Oblik ploda može biti eliptičan, spljošten, okrugao, loptast i u obliku hrastovog žira ili turbana. Žuta boja mesa (endokarp) potiče od karotenoidnih jedinjenja.

U ishrani ljudi se koristi pečena i kuvana, a seme u vidu ulja ili pečeno., može se praviti i med od bundeve.  Domaćim životinjama se daje sirova i isitnjena, kao i uljane pogače, u kompoziciji dnevnog obroka hrane i posebno izmrvljeno celo seme kao antihelmintik (protiv crevnih parazita).