Avgust mesec je obično najtopliji i najsuvlji mesec u godini, tako da je u ovom mesecu i paša obično oskudna, ali ako bude kiše zna da iznenadi prinosom i razvojem društava što je jako važno za uspešno prezimljavanje i jačinu društava u proleće. Seleći pčelari od kasnijeg suncokreta i belog bosiljka mogu dobiti veće količine meda.

U avgustu je početak i kraj pčelarske sezone. Tada treba početi i završiti sve ono što do sada nije urađeno, a to je sledeće: vađenje viška saća i skidanje nastavaka i polumedišta uz istovremeno odbacivanje starog i oštećenog saća radi topljenja, obezbeđivanje vode za pčele, određivanje jačine društava, obezbeđivanje i dopuna zimnice, spajanje društava, zamena matica, sužavanje leta, centrifugiranje meda, borba protiv varoe i drugih bolesti.

Da bi sve to uradili osnovno je prethodno uraditi detaljan kasnoletnji pregled. Tim pregledom i dobrom evidencijom konstatovaćemo sve što nam je potrebno i na osnovu toga napraviti plan rada.

Pčelari koji pčelare sa DB košnicom treba da skinu polunastavke i eventualno svedu plodište na 10 do 11 ramova i time smanje mogućnost da im se ubuđaju krajnji ramovi koji su uz zid.

Pčelari koji pčelare sa LR košnicom treba da ostave samo dva nastavka a sve ostale da skinu.

Sa ovim skidanjem medišnih tela mi istovremeno vršimo i odabir saća koje ostavljamo (i koje topimo) kao i skidanje viška meda i dopunu zimnice tamo gde je to potrebno i koliko je potrebno. Koliko je zimnice potrebno stvar je odluke i shvatanja pčelara i kreće se od 15 kg do 25 kg.

Ukoliko nema paše pregled treba obaviti pred veče ili rano ujutru zbog grabeži. Tim pregledom se istovremeno procenjuje količina i kvalitet meda i polena, količina i zdravstveno stanje pčela i legla, kao i starost i kvalitet matica.

Društva u tom periodu treba da imaju najmanje 6 do 7 ramova legla nezavisno od tipa košnica, a ako nemaju mora da se doda leglo od slabijih košnica koje se sada likvidiraju, jer što bi Farrar rekao: „Zimske gubitke planirajte u jesen“. Sva slaba društva spojiti sa srednjim i jakim društvima.

To je i ključna stvar u pčelarstvu i ukoliko je pčelari usvoje, eto im uspeha u sledećoj godini uz manji procenat zimskih gubitaka.

Ukoliko je preostala neka stara matica treba je obavezno zameniti mladom ovogodišnjom maticom. Ispitivanja su pokazala da su u odnosu na trogodišnje matice pčelinja društva sa dvogodišnjim maticama odgajila preko jeseni za 15% više legla, a ona sa maticama izleženim iste godine za 40% više legla.

Ukoliko nema jesenje paše treba preduzeti podsticajno prihranjivanje šećernim sirupom (1:1). Utvrđeno je da se pri postojanju pomoćne paše količina legla povećava za 50%, a pri podsticajnom prihranjivanju šećernim sirupom za 30% u odnosu na neprihranjivana pčelinja društva. Sirup se daje u količini od 200 do 300 grama dnevno po društvu svakog ili svakog drugog dana. Kod velikih pčelinjaka sa mnogo košnica daje se od 700 do 800 grama svaka 3 do 4 dana u toku 30 do 40 dana (avgust i septembar) sirupu treba dodati 4–5% pekarskog kvasca.