Špalirsko gajenje smanjuje potrebu za radnom snagom, bera je lakša, učinak veći, smanjen zamor radnika, ( plodovi su pristupačniji za berbu, odignuti od zemnjišta i lakše uočavaju i čistiji su). Pri gajenju na zelji, svaki ili svaki drugi dan, biljka se pomera, okreće, što dovodi do mehaničkih povreda i oštećenja. Jako značajno da pri špalirskom gajenju produžuje se period vegetacije, takođe ima i uticaja na visinu prinosa. Zaštita je efikasnija, pruža se mogućnost prskalicama i atomizerima tretman svakog dela biljke.

Špalirski način iziskuje značajna ulaganja prilikom podizanja konstrukcije, stubova, (oko 3000 po ha), dolaze na svaka 4 m u špaliru, (dužina špalira po ha iznosi oko 6000 m). Potrebna je i noseća žica i mreža kao i potpore za biljke.

Kao nedostatak špalirskog gajenja kornišona predstavlja smaljena relativna vlažnost vazduha u pređenju gajenja na zemlji. (kornišon ima povećane potrebe za vlažnost vazduha u fazi plodonošenja). Nedostatak vazdušne vlage je izražen ako se koristi sistem kap po kap i primena folije – neizostavna u savremenom načinu gajenja. Delimično ovaj problem možemo da nadoknadimo ako gajimo kukuruz ili neku visoku kulturu koja će smanjiti strujanje vazduha a samim tim zadržaće se viša vlažnost vazduha. Primena mikro rasprskivača može da nadoknadi potrebe u vlažnosti vazduha.