Na udaru poznog prolećnog mraza našle su se jabučaste (jabuka i kruška) i koštičave vrste voćaka (breskva, kajsija, trešnja, šljiva

Hladni vazdušni front kreće se od severa ka jugu zemlje zahvatio je najznačajnija vinogorja Srbije u noći 20. aprila .

Iznenađujuće hladno aprilsko jutro i pojava radijacionog, niskog poznog prolećnog mraza u dobrom delu Republike Srbije ugrozila je voćarsku, vinogradarsku, a delom i povrtarsku proizvodnju. Na udaru poznog prolećnog mraza našle su se jabučaste (jabuka i kruška) i koštičave vrste voćaka (breskva, kajsija, trešnja, šljiva…), dok su vidljiva oštećenja bila prisutna na otvorenom na krompiru i drugim povrtarskim kulturama.

Ipak, čini se da je od naleta hladne vazdušne mase-mraza najveća oštećenja pretrpela vinova loza , o čemu svedoče brojni mrazom opustošeni vinogradi u delu Vojvodine i Centralne Srbije.

Od poznih prolećnih mrazeva najviše stradaju sorte sa ranim kretanjem, a posebno one zasađene u nizijama i tzv. mikrodepresijama.

Kako piše Republički zavod za hidrometeorologiju (RHMZ) u svom izveštaju za 20. april , na 11 lokaliteta je ove subote izmerena temperatura ispod 0 °C. Izuzimajući merne stanice na Kopaoniku i u Sjenici, temperatura ispod -2 °C, što je kritična granica za procenu rizika od mraza u voćarstvu i vinogradarstvu, bila je zabeležena u Kragujevcu, Smederevskoj Palanci i Ćurpiji .

U Požegi je takođe bilo izmereno -1,9 °C. Ali treba imati u vidu – to su podaci sa zvaničnih mernih stanica, a ono što interesuje vinogradare širom zemlje je realno stanje na terenu, tzv. mikroklima na lokalu u vinogradima. Temperatura vazduha značajno osciluje, a posebno kada se uzme u obzir nadmorska visina.

Pojavom ovog prolećnog mraza, posebno su bile pogođene čokoti vinove loze u ravničarskim delovima, a posebno u nizijama i tzv. mikrodepresijama („mrazištima” nasuprot zasadima na obroncima brda), gde su temperatura tokom ranih jutarnjih časova dostizala i -4 °C.

Od poznih prolećnih mrazeva najviše stradaju sorte sa ranim kretanjem , a od organa nabubrela okca, zeleni, tek razvijeni lastari sa listovima (mahom mladi vrhovi čija su tkiva osetljiva na nisku temperaturu) i eventualno cvasti ako se radi o zasadima severnih krajeva na višoj nadmorskoj visini ili mikrodepresijama sa neodgovarajućom ekspozicijom.

Oštećenja koja su nastala na lastarima i tek razvijenim cvastima vidljiva su u vidu nekrotičnih zona, pri čemu su od naleta ovako jakog mraza stradali vrhovi ili čitavi lastari koji su izmrzli celom svojom dužinom. Najveća oštećenja su zabeležena na sortama koje su ranog vremena kretanja i koje imaju intenzivniji razvoj lastara.

Šteta na vinogradima posledica je poznog mraza, ali i izrazito toplijih uslova koji su prethodili, zbog kojih su pojedine sorte bile otpočele vegetaciju i 30 dana ranije nego što je uobičajeno.

Početkom godine, pri prelazu iz zimskog u rani prolećni period poklopilo se nekoliko uslova koji su doprineli gotovo nezapamćenoj šteti u vinogradima širom zemlje.

Prvo, izrazito topli uslovi u martu i prvoj polovini aprila doveli su do značajnog ranijeg otpočinjanja vegetacije (fenofaze suzenja, bubrenja okaca i porasta lastara), koji je za pojedine sorte u odnosu na višegodišnji prosek zabeležen 25-30 dana ranije nego što je uobičajeno , a kao posledica natprosečno visokih dnevnih temperatura tokom marta i aprila meseca.

Zatim, mraz koji je zahvatio vinovu lozu ovog vikenda bio je neobično jakog intenziteta, sa temperaturama između -2 °C i -4 °C u zavisnosti od lokaliteta , što je pogubno za čokote koje su u tom trenutku, usled ranijeg otpočinjanja vegetacije, razvile. sočne zelene lastare pune vode.

Ovakve slike nisu tipične u Srbiji, gde pojava poznog prolećnog mraza retko kada dovodi do ovako ozbiljnih oštećenja na vinovoj lozi, za razliku od pojedinih vrsta voća poput oraha, badema, kajsije i sl.

Razlog ovakvih oštećenja je veoma rano otpočinjanje vegetacije usred natprosečno visokih dnevnih temperatura tokom marta i aprila meseca. Kako je biološka nula za vinovu lozu 10°C (suma efektivnih temperatura na kojoj vinova loza počinje svoj godišnji razvoj) ostvarena krajem marta i tokom prve decenije aprila, u momentu pojave mraza na većini sorti lastara dostigli su porast od 15-20 cm.

Sorte kasnijeg vremena kretanja (Kaberne sovinjon, Sovinjon beli, Rizling italijanski) su pretrpele manja oštećenja, dok su sorte Marselan, Traminac, Šardone, Muskat otonel, Muskat krokan, kao i autohtone sorte Smederevka i Prokupac pretrpele značajna oštećenja.

Iako su u pitanju neobične, pa i nesvakidašnje okolnosti, to ne znači da su one od ranije struci – niti da su sasvim u potpunosti nepoznate za ovo doba godine. Prethodno zabeležen mraz ovog tipa praćen snežnim padavinama zabeležen je prošle godine – 11. aprila 2023, a do izmrzavanja vinove loze došlo je bilo u pojedinim lokalitetima krajem aprila 2017. godine. Ali u pitanju su bila izmrzavanja značajno manjih razmera.

Drugim rečima, ovakvi rizici postoje, i po aktuelnim modelima može se očekivati da oni budu sve veći, zato što klimatske promene uzrokuju veću promenljivost i nestabilnost vremenskih pojava – kao što mogu izazvati letnje temperature u martu, tako povećavaju i rizik od pojave poznog prolećnog mraza. mraza.

Ovaj rizik po srpske vinograde se, štaviše, već nalazi iu aktuelnim planovima Republike Srbije u borbi protiv posledica klimatskih promena.

Protiv prolećnog mraza moguće je boriti se na različite načine, ali su najvažnije tzv. pasivne mere: pravilni odabir lokaliteta i sorte, kao i adekvatna priprema

U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, važnom dokumentu koji je Vlada Srbije usvojila krajem 2023. godine , posebna pažnja se posvećuje i vinogradarskoj proizvodnji.

Sa jedne strane, klimatske promene mogu da „pomognu” razvoju domaćeg vinogradarstva. Kako se navodi u Programu : „Po dobijenim rezultatima, područje Republike Srbije velikim delom teritorije ulazi u klimatski optimum za gajenje vinove loze i za proizvodnju vina visokog kvaliteta.”

Međutim, to nije tako jednostavno. I pored toga što iz određene perspektive prilazi optimalnom opštim klimatskim uslovima za proizvodnju vina, u Programu prilagođavanja jesu prepoznati upravo i rizici od pojave i dejstva poznog prolećnog mraza na srpske vinograde .

ako se u praksi mere zaštite od mraza retko sprovode u našim vinogradima, postoji nekoliko rešenja.

Naime, pozni prolećni mrazevi godinama predstavljaju značajan problem sa kojima se bore vinogradari mahom u južnom, mediteranskom delu Evrope, a posebno u Bordu u Francuskoj, Španiji, severnom delu Italije itd.

Zaštita od mraza podrazumeva specifične mere koje se ogledaju u upotrebi tzv. „sporogorućih sveća” koje se postavljaju u vinogradu (mahom u Francuskoj i Španiji, delom u Italiji), gasnih peći, instaliranjem sistema za orošavanje, postavljanjem vetroturbina za mešanje vazduha i slično. Nažalost, ove mere nisu još uvek u velikoj meri zaživele u srpskom vinogradarstvu , iako su u većini potencijalno mraznih područja Evrope ubrajaju u standardne mere borbe protiv poznih prolećnih mrazeva.

Kako se navodi u Programu, radi zaštite vinogradarske proizvodnje od posledica klimatskih promena, potrebno je zaštititi čokote od mraza tzv. aktivnim merama: orošavanjem , zagrevanjem i mešanjem vazduha kada je to neophodno, ali pre svega pasivnim merama , odnosno pravilnim odabirom lokaliteta za podizanje vinograda, izborom sortimenta, adekvatnom primenom svih ampelotehničkih mera i dr.

Rizik od pojave poznog prolećnog mraza mraza u našim vinogradima može trenutno da se oceni kao umeren,  tzv. nivo 2 od ukupno tri; međutim, po aktuelnim klimatskim modelima on će se u budućnosti povećati, i može postati rizik sa ozbiljnim izazovima za stabilnu vinogradarsku proizvodnju.

U Srbiji, klimatske promene menjaju sliku vinogradarstva, a pre svega tako što pomeraju idealne uslove na više nadmorske visine

U međuvremenu, optimalni uslovi za uzgoj vinove loze se pomeraju – naviše. Po osmotrenim promenama klimatskih uslova, toplotni uslovi po tzv. Vinklerovom indeksu, koji koristi Međunarodnu organizaciju za lozu i vino (OIV), već su se pomerili na oko 200 metara nadmorske visine. Kako se navodi u Programu, u najnižim oblastima su u međuvremenu zavladali toplotni uslovi koji nisu postojali u klimi 20. veka .

 

To znači da se optimalni uslovi menjaju, i to relativno brzo.

U Republici Srbiji je 2012. godine izvršena rejonizacija vinogradarskih površina, što je ključan državni projekat i glavni preduslov određivanja optimalnih uslova za uzgoj vinove loze i različitih sorti u odnosu na lokalitet u 3 regiona (Vojvodina, Centralna Srbija i Kosovo i Metohija), u okviru kojih je definisano 22 rejona sa 77 vinogorja i nekoliko vinogradarskih oaza.

Od rejonizacije, primera radi, zavisi primena državnih subvencija za vinogradare u delu podizanja ili eksploatacije vinograda.

Takođe, kako pokazuju zabeležene promene klimatskih uslova, rejonizaciju je neophodno unaprediti i ažurirati na svakih nekoliko godina. Isto tako, potrebno je ažurirati rejonizaciju u delu sa potencijalnim rizicima od pojave poznog prolećnog mraza.

 

Na taj način bi se, uz adekvatne mere zaštite od mraza na lokalu, mogli da izbegnu ili ublaže ovakve velike štete u vinogradima u budućnosti.

 

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

05.04.2024.

Počinju intenzivniji radovi na pčelinjaku

19.03.2024.

Prvi mladi krompir iz Leskovca

31.01.2024.

Porasla potražnja za ovim povrćem

30.01.2024.

Kakav je izvoz bio prošle godine

07.11.2023.

Stigle i mušmule iz okoline Beograda

30.10.2023.

Porastao promet bundeve

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca