Nekada su zasadi kruške bili podizani na sejancu divlje, šumske kruške (Pyrus communis ) dok se današnji savremeni zasadi podižu na vegetativnim podlogama dunja. Sejanac kruške vrlo je bujna i dugovečna generativna podloga koja se koristi za uzgoj kruške na zemljištima lošijeg kvaliteta, sa većom količinom aktivnog kreča u zemljištu te za uzgoj pojedinačnih stabala na okućnici. Ponekad se koriste sejanci nekih sorata plemenite kruške (P.domestica) posebno u onim zemljama gde nema dovoljno semena divlje, šumske kruške.

U Evropi su istraženi hibridi Old Home × Farmingdale, poznati i pod imenom OH × F dobijeni ukrštanjem pomenutih 2 sorata kruške poreklom iz SAD-a, a koje su otporne na bakterijsku palež (E. amylovora). Od tih hibrida najvažniji su OHF 51 i OHF 333. Karakteriše ih slabija bujnost, dobra podnošljivost na mraza, nije im potreban naslon, podnose alkalnija zemljišta nešto bolje od evropskog sejanca divlje kruške i bujnije su od podloge BA 29.

Oregon 260, 261 i 264 Selekcionisana od podloge od divlje, šumske kruške. Oni su iz Sjedinjenih Država. Otporni su na bakterijsku palež( E. amylovora).

Pirodvarf®

Slabo bujna podloga nastala ukrštanjem Old Home × Bonne Luise. Prorodi već u drugoj godini i daje stabla 50% manje bujnosti od OHF klonova. Ne postoji značajna razlika u veličini ploda, a stabla dostižu punu rodnost u petoj godini. Ne tera izdanke i otporna je na bakterijske infekcije i niske temperature.

Cidomalus

Podloga za krušku nastala ukrštanjem divlje jabuke i dunje(Malus communis × Cydonia oblonga) Dobro se ožiljava.

VEGETATIVNE PODLOGE ZA KRUŠKU

Vegetativne podloge su napravljene od različitih tipova dunje (C. oblonga). Prednost dunje je to što daje slabo do umereno bujnu podlogu . Takva stabla pre prorode i daju krupnije plodove . Nedostatak dunje kao podloge jest što nema jednaku podudarnost sa svim sortama kruške. Stoga, za proizvodnju je najpovoljnije da je kompatibilnost između sorte i klona dunje u tolikoj meri zadovoljavajuća da je moguć uzgoj bez upotrebe međupodloga. Kao međupodloge najčešće se koriste sorte Hardijeva Maslovka, Kaluđerka, Santa Maria, Trevuška i Hardenpontova. Prema poreklu razlikuju se dunje selekcionirane u Engleskoj (dunja MA i dunja MC), Belgiji (dunja ADAMS) i Francuskoj (dunja iz Angersu, dunja SIDO, dunja BA 29). Sve se koriste u savremenom voćarstvu.

Dunja MA (sin EMA)

Poreklo je iz Francuske, ali je selekcionisana u Engleskoj. Najčešće je korišćene podloga kod kruške. U proizvodnji je od 1928. godine i pripada grupi niskih do srednjih bujnih vegetativnih podloga. Rano prorodi i daje velike prinose, naročito ako se navodnjava u suvim godinama. Srednje je otpornosti na bakterijsku palež, trulež korena i hlorozu (podnosi najviše 2% aktivnog kreča). Uspešno se ožiljava nagrtanjem i zrelim reznicama a dobro se ukorenjuje.Nema dobru podudarnost sa sledećim sortama : Abate fetel, Žifardova, Viljamovka,Kleržo, Krasanka. U slučaju da se te sorte ipak žele kalemiti na dunju tada se najpre na dunju kalemi međupodloga, a potom željena sorta na međupodlogu. Kao međupodloge koriste se Kaluđerka, Gelert, Santa Maria, Trevuška, Hardenpontova. Nedovoljno se ukorenjuje i zbog toga joj je potreban naslon. Sa ovom podlogu moguće je imati sklop od 3.000 do 5.000 stabala / ha

.Dunja MC (sin EMC, C)

Vegetativna podloga selekcionisana u Engleskoj. Slabo bujna podloga, za 30%, ona ima nižu bujnost od MA podloga. U toploj i suvoj klimi, reaguje smanjenjem prinosa i veličine ploda. Vrlo je osetljiva na mraz. Na ovoj podlozi je moguća sadnja od 5.000 do 8.000 stabala po hektaru. Dunja ADAMS Vegetativna podloga iz Belgije. Prema bujnosti je između podloga MA i MC. Prinos i kvalitet voća često su veći nego u drugim podlogama. Dunja SIDO Vegetativna podloga za 5 do 10% manje bujnosti od od dunje MA. Relativno rana prorodi i daje velike plodove. Reaguje na povećanu količinu kreča u zemljištu. Dobro se razmnožava reznicama . Stabla kruške kruške kalemljena na toj podlozi bolje rađaju nego na dunji MA.

Dunja BA 29 (Provansalna dunja)

Srednje je bujna vegetativna podloga. Od dunje MA je bujnija za 10 do 20%. Kompatibilna je sa sortama kruške (Rana Moretinijeva, Abate Fetel, krasanka i Junska lepotica) te se one mogu direktno kalemiti na dunju BA 29, dok su sorte Viljamovka i Pakham ‘s Trijumf nepodudarne s dunjom Ba 29 pa ih treba kalemiti sa međupodlogom, najčešće Kaluđerkom. U poređenju sa dunjom MA, MC i ADAMS, dunja BA 29 bolje podnosi veći sadržaj kreča u zemljištu i teža zemljišta.. Dobro se razmnožava nagrtanjem i reznicama. Nedostatak ove podloge jeste osetljivost na bakterijsku paleži potreban je naslon.