U poslednje vreme sve je veća pojava poljskih glodara, kao rezultat kako izmenjenih klimatskih prilika, tako i redukovane obrade zemljišta i neblagovremenog uklanjanja žetvenih ostataka. Usled svega ovoga dolazi do prenamnoženja glodara. Za njihovo prenamnožavanje potrebna je topla jesen, blaga zima i suvo i toplo proleće. Kišna i povećana vlažnost ne odgovaraju razvoju glodara i u takvim uslovima dolazi do smanjenja broja glodara. Uvek su prisutni na pašnjacima, utrinama, nasipima, i oni tu preživljavaju i u najnepovoljnijim uslovima. Najpovoljnije uslove imaju u neokopavinama kao što su lucerišta i strna žita, gde postižu najveću brojnost.

Takođe, glodara ima i u voćnjacima u značajnom broju, gde prave štete na voćnim sadnicama. Miševi pričinjavaju štetu najčešće na mladim sadnicama, na taj način što glođu koru. Voluharice takođe izazivaju značajnija oštećenja prizemnog dela kore i korenovog vrata voćaka. Puhovi prave štetu u voćnjaku na taj način što se hrane plodovima i korom mladih grana. Osim glodara, štete u voćnjacima izazivaju i zečevi (naročito zimi u periodu februar-mart), koji kada se prenamnože mogu da izazovu velike štete hraneći se korom mladih stabala i korenovim vratom. Na mladim stablima najčešća oštećenja su na korenovom vratu (dolazi do njegovog pucanja).

Na starim stablima glođu koru, što za rezultat ima pojavu sitnih listova i plodova a biljke su osetljivije na mraz. Kao krajnji rezultat njihovog delovanja je kompletno sušenje i propadanje stabala. U slučaju masovnih pojava glodara neophodno je suzbijanje na većim površinama i tada se može očekivati pozitivan rezultat. Zbog toga, da ne bi došlo do prenamnoženja, tokom jeseni i proleća, potreban je redovan obilazak voćnjaka. Tada treba pregledati i prebrojati aktivne rupe.

Aktivne rupe se određuju na taj način što se sve rupe zatrpaju i idućeg dana broji broj otvorenih, odnosno aktivnih rupa. Ako je broj aktivnih rupa tokom jeseni 10/100 m2 napad je slab, 10-20 srednje jak, preko 20 jak napad. Primena rodenticida se vrši ako je broj aktivnih rupa od 10-50 po jednom hektaru. Suzbijanje se izvodi u zimskom periodu kada nema plodova. Razbacivanje mamaka obavlja se po suvom vremenu u aktivne rupe. Mamci mogu biti na bazi cink fosfida (5-10 g/aktivnoj rupi), ili bromadiolona (10-20 g/aktivnoj rupi).

Aktivne rupe je neophodno zatrpati zemljom nakon postavljanja mamaka. Ne smeju se koristiti ako je zemljište izrazito vlažno zbog mogućnosti spiranja do podzemnih voda. Mlade voćne zasade treba obavezno zaštititi od zečeva i drugih životinja stavljanjem zaštitne mreže ili premazivanjem kore repelentima koji svojim neprijatnim mirisom i ukusom odbijaju životinje. Krečenje stabala se pokazalo kao efikasno protiv zeca (kora je gorka od kreča). Kao zaštitu od zeca potrebno je voćnjak ograditi. Prilikom podizanja ograde mrežu treba ukopati najmanje 30 cm, visine do 150 cm. Svako pojedinačno stablo može se zaštiti zamotavanjem različitim materijalima kao što su kukuruzovina, slama, papir, mrežice.