Berba je skoro završena ali voćnjak u jesen traži da se spremi za zimu. Poslednjih godina svedoci smo sve češćih dugih i toplih jeseni koje voćkama produžavaju vegetaciju. Voćnjaku u jesen, u odsustvu slana do kasno u jesen, odloženo je opadanje lišća i slabije je zdrvenjavanje biljnih tkiva kod voćaka. Izmrzavanje pupoljaka tokom zime, kao i izmrzavanje cvetova od poznih prolećnih mrazeva u poslednjih nekoliko godina u našoj klimatskoj zoni postalo je učestala pojava. 

Pored organskih, u zemljište je neophodno uneti i mineralna đubriva u količini od 400-800 kg/ha. To zavisi od starosti voćnjaka i obezbeđenosti zemljišta osnovnim hranljivim elementima. U ovom periodu treba koristiti mineralna đubriva koja u sebi sadrže veće količine kalijuma i fosfora a, manji procenat azota. Voćke u fazi mirovanja ne usvajaju ova hraniva, ali fosfor i kalijum koji se sporije razlažu dostupni su biljkama u dužem periodu, dok se azot pod uticajem padavina lako ispira i prenosi u dubljem slojeve zemljišta gdje je nedostupan voćkama. Azotna đubriva je zbog toga mnogo bolje i efikasnije dodati u toku vegetacije kada ih voćke maksimalno mogu iskoristiti.

Fosforna i kalijumova đubriva se dodaju u periodu mirovanja voćaka i najpovoljnije vreme za unošenje ovih đubriva je od polovine oktobra do polovine novembra. Mogu se unositi i u toku vegetacije, zajedno sa navodnjavanjem.