Krečenje stabala predstavlja jako korisnu meru u voćarskoj proizvodnji i voćari jevrlo  često primenjuju ali uglavnom u pogrešno vreme, na proleće kada nema nekog velikog efekta. Stabla voćaka ne treba krečiti ni u ranu jesen, jer će učestale jesenje kiše da speru kreč, pa efekat krečenja ne bi bio zadovoljavajući. Najpovoljnije vreme za krečenje voćaka je kraj jeseni i početak zime, kako bi se ublažio negativan uticaj smenjivanja viših dnevnih i nižih noćnih temperatura pred kretanje vegetacije.

U toku dana se dešava da temperature budu iznad nule i tada dolazi do zagrevanja stabla i kretanja sokova prema kruni i ostaju u delu stabla s južne i jugozapadne strane, gde je stablo najviše zagrejano. Kada u toku noći dodje do pada temperature ispod nule dolazi smrzavanja i pucanja kore na stablu.

Kako do ovih pojava ne bi došlo, preporučuje se krečenje stabala. Bela boja odbija sunčeve zrake, sprečava zagrevanje stabla i usporava, odlaže kretanje vegetacije. Vrlo je  bitno napraviti dobru smešu za krečenje. Kreči se smešom kreča, kuhinjske soli I sumpora. Ovako napravljena smeša ima dezinfekciono dejstvo.

Tačka na deblu iz koje polaze osnovne – ramene grane je naročito osetljiva na temperaturne promene i sklona pucanju. Treba napomenuti da raspuknuta kora veoma teško ili gotovo nikako ne zarasta. Pukotine nastale pucanjem kore predstavljaju ulazna vrata za mnoge patogene organizme uzročnike trulenja stabla i propadanja voćaka. Takođe pojava smole je dosta retka na stablima na kojima je izvršeno krečenje. Posebno su osetljive mlade koštičave voćne vrste (šljiva, trešnja i kajsija), te na njima prvenstveno treba obavi krečenje. Smeša za krečenje pravi se od: 5 kg gašenog kreča + 0,5 kg kuhinjske soli + 0,2 kg sumpora u prahu na 15–20 litara vode. Ova smesa se dovoljno razredi vodom I ostavi se 24h da odstoji uz povremeno mešanje. Krečenje se može obaviti ručno i mašinski, atomizerom.

Prilikom ručnog krečenja vrši se krečenje debla i početak osnovnih grana. Voditi računa o gustini smeše kako ne bi došlo do brzog ispiranja.

Prskanje atomizerom je mnogo lakše i brže nego četkom, pogotovo kad su debla starija, kora hrapava pa je napor utrljati kreč na sve delove kore. Prilikom izvođenja mere na ovakav način potrebno je da smeša bude ređa. Prednost četke je u tome što jednim premazom možemo naneti gustu smešu kreča i dobiti veliku belinu, dok se kreč nanet atomizerom brže ispere.

Krečenje utiče i na mahovinu i lišajeve. Najvažnije je to da je masovna pojava lišajeva i mahovine signal da je biljka ili u nepovoljnim uslovima (mikroreljef, mikroklima) ili je u slaboj kondiciji, pa otklanjanjem simptoma nećemo pomoći biljci ako ne otkrijemo uzrok pojave lišajeva i ne otklonimo ga.